Koliko košta pohađanje vrtića u Beogradu

KADA POČINJE KONKURS ZA UPIS U VRTIĆ?

Redovan Konkurs za upis dece u vrtić za radnu 2017/2018 godinu počinje osmog maja ove godine i trajaće od tog ponedeljka do narednog petka, devetnaestog maja. Upisani mališani poćiće u predškolske ustanove u septembru 2017. godine.

U Beogradu će nekoliko osnovnih škola, tada, posle završene adaptacije, svoje prostorije ustupiti predškolskim ustanovama, i pa će državni vrtići raspolagati sa oko dve hiljade dodatnih mesta. Uprkos tome, neki mališani će ostati ispod crte.

Roditelji mogu da podnesu zahtev tokom cele godine, a od 2016. godine u Beogradu je prijava moguća i elektronskim putem. Na ovaj način roditelji će uštedeti i novac i vreme. Prvo treba da odu na sajt: www.euprava.gov.rs  i kliknu na polje „prijava“, a potom otvore nalog ili se uloguju na već postojeći profil. Onda treba odabrati uslugu „upis deteta u predškolsku ustanovu“  i vrtić za koji su se odlučili.

Roditelji online popunjavaju formular sa svojim i detetovim podacima i formular za upis, a kada kliknu na polje „podnesi zahtev“, proces je okončan, uz obaveštenje da je zahtev podnet.

Sva dokumenta koja su neophodna za upis, međusobno razmenjuju institucije elektronskim putem, po Zakonu o opštem upravnom postupku, a obrađeni online zahtevi automatski stižu na rang listu.

NEOPHODNA DOKUMENTA ZA UPIS U VRTIĆ

Za roditelje koji još nisu ušli u dvadeset prvi vek ili ne veruju u elektronske procedure, za svaki slučaj, navodimo spisak dokumenata koji je potreban za upis u vrtic:

• Popunjen upitnik
• Izvod iz matične knjige rođenih i izvod za svu decu u porodici, može i fotokopija, bez obzira na starost
• Validne potvrde da su oba roditelja u radnom odnosu, sa jasno vidljivim nazivom i pečatom radne organizacije, datumom izdavanja i potpisom odgovorne osobe, a za privatnike fotokopija rešenja da je firma upisana u APR
• Potvrda Doma zdravlja da je dete sposobno za boravak u kolektivu

Za druge varijante, kao što su nezaposleni, roditelji studenti, razvedeni, samohrani, nestali, umrli ili staratelji, potrebne su odgovarajuće potvrde nadležnih službi. Najbolje je raspitati se u predškolskoj ustanovi u koju želite da upišete mališana šta sve traže od dokumenata.

KOLIKO KOŠTA POHAĐANJE VRTIĆA U BEOGRADU ?

Prema dosadašnjim podacima na upis u državne vrtiće u ovom trenutku čeka nešto više od osam hiljada mališana. Za razliku od toga, upis u privatne vrtiće vrši se tokom cele godine, svakog radnog dana. Zašto se pravi tolika gužva za upis u državna obdaništa? Odgovor na ovo pitanje isti je kao i na ono koliko košta pohađanje vrtića u Beogradu. Ekonomska cena vrtića je nešto manja od dvadeset i osam hiljada dinara.

Grad subvencioniše roditelje u vrednosti od 80 %, pa konačna cena državnog vrtića koju plaća većina roditelja iznosi oko pet i po hiljada. Zbog brojnosti malih stanovnika prestonice i ograničenih kapaciteta, nikada nema dovoljno mesta u državnim predškolskim ustanovama za sve zainteresovane. Nezadovoljena potražnja uslovila je, pre nekoliko godina, povećanje ponude.

Sve više privatnih vrtića otvaralo je svoja vrata mališanima, nudeći raznovrsne i ne baš uvek standardizovane usluge. Osvrnućemo se samo na više od osamdeset verifikovanih privatnih predškolskih ustanova, među kojima je i privatni vrtić Magnolija, Beograd.

Većina iz ove skupine, sada, učestvuje u programu subvencionisanja iz gradske kase na sledeći način. Roditelji čiji mališani ne dobiju mesto u državnom vrtiću, mogu uz odbijenicu sa redovnog Konkursa, da potpišu Ugovor sa privatnim obdaništem o prijemu, sa oba dokumenta moraju podneti zahtev za subvenciju Gradskom sekretarijatu za obrazovanje i dečju zaštitu, uz kopiju lične karte, državljanstva i izvoda iz matične knige rođenih, tog svetog trojstva svih administrativnih peripetija.

Roditelji plaćaju punu cenu od prvog dana, a grad im kasnije refundira isti postotak od priznate ekonomske cene kao i roditeljima čija deca su dobila mesto u državnim vrtićima. Ukoliko je cena privatnog obdaništa veća od ekonomske, razliku, logično, plaćaju roditelji. Ako je dete izostajalo u toku meseca, iznos koji se refundira roditeljima biće umanjen. Slična praksa subvencionisanja uspostavlja se polako i u nekim drugim gradovima u Srbiji.

KOLIKO KOŠTA POHAĐANJE PRIVATNOG VRTIĆA U BEOGRADU?

Pre ove mere gradskih vlasti, privatni vrtići su nudili male grupe, savremene pedagoške metode, dodatne aktivnosti, zdraviju ishranu, veća i uređenija dvorišta ili lepši enterijer i novije rekvizite, za oko 250 do 300 evra u proseku na mesečnom nivou. Sada ih ima dosta koji su od 21. januara 2015. godine, kada je Skupština grada donela gornju odluku, u dinar saobrazili svoju, sa ekonomskom cenom.

Drugi nisu menjali cenovnik, pa se na njima može naći koliko košta pohađanje privatnog vrtića u Beogradu, a to su cifre od 250 evra ili veće. Neki će vam mesečnu cenu otkriti isključivo na upit, a prevedeno na srpski to znači da sigurno nisu niže, već se u centru grada i na ekskluzivnim lokacijama, kreću oko 400 do 500 evra.

Ne verujem da bi neki ekonomski Hudini mogao da smisli kako bi uopšte cena privatnih vrtića mogla biti niža od 250 evra, ako se uzmu u obzir svi troškovi koje treba „pokriti“ za ponuđene usluge odgovarajućeg kvaliteta.

DOBROBIT DETETA NEMA CENU

Uvek sam smatrala da je bavljenje decom poziv, a ne posao koji se radi isključivo za platu ili preduzeće koje teži ostvarenju profita.

U poplavi raznih „firmi“ koje su „čuvale decu“ u prvoj deceniji ovoga veka, a u Beogradu ih je bilo više od dve stotine, bilo je zaista kao na vašaru, svega i svačega. Zato je važno da sve predškolske ustanove podležu kontroli i imaju standardizovane uslove koje moraju obezbediti, što se postiže verifikacijom od strane Ministarstva prosvete i inspekcijom nadležnih organa.

Da li će neke od njih ponuditi dodatne usluge, ulagati u stalno obrazovanje kadrova, insistirati na zdravoj hrani ili se opredeliti za rad kroz umetničke radionice ili na stranim jezicima, koliko će biti zastupljena fizička ili muzička kultura, to je odluka rukovodstva konkretnog vrtića i izbora roditelja. Sve dok je dete i njegov svestran i harmoničan razvoj cilj, a ne sredstvo, uopšte nije važno da li mališani pohađaju državni ili privatni vrtić, po kojoj ceni, kao ni kroz koji medij, akreditovanim metodama, savlađuju zakonom predviđeni plan i program.