Stočna industrija u Srbiji je vrlo razvijena. Stočarstvo i poljoprivreda su usko povezane grane. Gotovo da svako poljoprivredno gazdinstvo koje se bavi obrađivanjem zemlje gaji i stoku, u većem ili manjem broju. Deo poljoprivrednih dobara se uvek prodaje, a deo se koristi za ishranu stoke, obzirom da je domaći proizvod uvek bolji i kvalitetniji od kupovnog.
Na tržištu za stočnom hranom vlada stalna potražnja. Čak i stoka koja u toplijem delu godine ide na ispašu mora da se dohranjuje, a životinje koje se gaje na farmama jedu isključivo unapred pripremljene mešavine stočne hrane. Tržište obiluje i ponudom stočne hrane, od koje se za malo koju može reći da obiluje kvalitetnim sastojcima, koji će srazmerno utrošenoj količini uticati na rast i razvoj životinje. Stočna hrana za poljoprivredna gazdinstva kupuje se u desetinama vreća koje teže od 10 do 50kg, dok stočna industrija kupuje na tone ovog proizvoda.
Da li se proizvodnja stočne hrane isplati?
Proizvodnja stočne hrane ne zahteva velika ulaganja, a može da bude značajan izvor prihoda, ako se proizvodi za prodaju i distribuciju. Naravno, neophodno je ponuditi kvalitetan proizvod, koji će se sadržajem hranljivih materija razlikovati od drugih proizvoda u prodaji. Poljoprivredna gazdinstva sirovine za pokretanje biznisa uglavnom imaju – to su zrno i krmne biljke. Pored neophodnih sirovina, za pokretanje posla potrebna je i sušara, jer nedovoljno osušeno zrno buđa i gubi na kvalitetu. Dobijena biljna smeša se pakuje uz pomoć mašine za pakovanje stočne hrane, koja je još jedna investicija na vašem putu do uspeha.
No, hajde da pojasnimo kako da proizvedete stočnu hranu koja će kvalitetom odstupati od drugih i šta će vam za taj proces biti potrebno:
Idealni sastav stočne hrane
Osnovni sastojak, ali sam po sebi nedovoljan, za proizvodnju stočne hrane je zrno, uglavnom kukuruza. Zrno jeste primarno, ali ono mora da bude obogaćeno vlaknima. Vlakna su neophodna za funkcionisanje digestivnog trakta stoke, naročito one koja ne ide na ispašu. Vlakna obezbeđuju pravilan rast i razvoj i kvalitet mesa, mleka ili jaja. Vlakna u stočnoj hrani čine biljno brašno i sušena trava – detelina ili seno. Biljno brašno se dobija usitnjavanjem osušene trave. Dodavanje vlakana zrnu doprinosi kvalitetu finalnih proizvoda, ali i smanjuje troškove sastojaka za proizvodnju stočne hrane, jer je najpovoljnija sirovina.
Upotrebom sopstvenog kvalitetnog zrna i sušene trave poljoprivredno gazdinstvo može da formira cenu koja će mu doneti dobar profit, dok kupcima neće biti nedostupna. Ako je poljoprivredno gazdinstvo u procesu organske proizvodnje, imajte na umu da je u poslednjoj deceniji organska stočna hrana izuzetno tražena!
Količina vlakana potrebna za razvoj stoke varira od vrste do vrste. Tako je za ishranu zečeva potreban udeo od 30 do 35%, za ishranu krava od 20 do 25%. Svinjama je potrebno 15 do 20%, dok živina zahteva najmanju količinu vlakana – od 10 do 15%.
Zrna sadrže proteine i ugljene hidrate, ali manjkaju im vitamini i minerali koje obezbeđuju vlakna. Većina stočne hrane koja je danas na tržištu je u deficitu sa hranljivim materijama. Dodavanje veće količine vlakana, biljnog brašna ili seckane trave, može da bude vaš ključ za uspeh i proboj na tržištu. Vlakna odlično upijaju tečnost, a kada se pomešaju sa vodom uvećavaju svoju zapreminu. Na ovaj način životinje imaju dobru probavu, zdrav apetit, rastu srazmerno utrošenim količinama stočne hrane.
Šta vam je potrebno od tehničke opreme za proizvodnju stočne hrane?
Pored sirovina, koje pretpostavljamo proizvodite, biće vam potrebna i tehnička oprema za preradu i pakovanje. Opremu je moguće nabaviti za svega par hiljada evra, a uloženi kapital će vam se brzo vratiti.
Od opreme će vam biti potreban mlin za pelete, drobilice za zrna, prese za ceđenje ulja, sušare, mašine za usitnjavanje sena, granulatori i mašine za pakovanje stočne hrane.
Nakon košenja travu je neophodno osušiti. Neosušena trava koja je skladištena ili povezana u snopove, brzo će se ubuđati i postati nepodobna za ishranu stoke. U ovom koraku potrebna vam je sušara. Nakon sušenja trave u seno, koristi se mašina za usitnjavanje sena, koja seno pretvara u biljno brašno. Žitarice koje će biti deo smeše (kukuruz, ječam, ovas, raž) se usitnjavaju u drobilicama za zrna, dok se seme suncokreta cedi u presi za ceđenje ulja. Nakon ceđenja, dobija se ulje i čvrsti ostatak. Oba sastojka su pogodna za ishranu stoke.
Kada su sirovine obrađene, polažu se u granulator, koji formira brikete, koji su ujedno i finalni proizvod. Doziranje nabrojanih sirovina vrši se u skladu sa prehrambenim potrebama stoke za koju je stočna hrana namenjena.
Mašine za pakovanje stočne hrane vrše pakovanje finalnog proizvoda. Mašine za pakovanje stočne hrane, zavisno od obima posla, mogu da budu prenosive ili statične, a njihov rad je automatizovan. Prenosive mašine za pakovanje stočne hrane su praktične, malih dimenzija i težine. Radnik koji obavlja pakovanje ih bez problema može prinositi vrećama, koje se potom automatski prošivaju. Jednako dobro i kvalitetno prošivaju vreće od poliuretana, papira ili tkanine, a čvrstinu zatvaranja obezbešuje upotreba industrijskog konca.
Portabl mašine se koriste u manjim proizvodnim pogonima, povoljnije su i smanjuju troškove pakovanja, dok se statične mašine za pakovanje stočne hrane koriste u većim proizvodnim pogonima. Obe vrste su dobra investicija i omogućavaju finalizovanje proizvodnog procesa na samom poljoprivrednom gazdinstvu.