Mnogo se pitanja nameće kada želimo da studiramo u inostranstvu. Od toga šta tačno želimo da upišemo, gde želimo da otputujemo, do toga šta nam je potrebno sve, kako da dobijemo stipendiju, da li smo dovoljno sposobni i spremni.
Kada krenete u sam taj proces istraživanja, onda sigurno želite prvo da znate odgovore na osnovna pitanja. Imamo nekoliko spremnih odgovora, za koje verujemo da vam mogu pomoći.
Šta je potrebno od dokumentacije?
Postoji spisak osnovnih dokumenata, koji će vam sigurno biti potrebni za koji god fakultet da se odlučite. Pre svega to je CV, tačnije vaša biografija, zatim i motivaciono pismo. CV naravno treba da bude na engleskom jeziku, a ako treba da bude i na nekom drugom jeziku, onda će to svakako biti navedeno u konkursu. Potrudite se da motivaciono pismo izgleda odlično i da sadrži dobar opis vaših sposobnosti i ličnih i profesionalnih. Potrebne su vam i preporuke, obično se traže dve. Njih možete da dobijete od profesora, fakulteta, neke organizacije u kojoj ste volontirali na primer, poslodavca. Zatim, potreban vam i dokaz o školovanju, tačnije diploma srednje škole ili fakulteta i biće vam potreban izvod ocena, tačnije svedočanstva. Vrlo je važno da napomenemo da će vam biti neophodan i sertifikat jezika i to obično engleskog. Taj sertifikat dobijete tako što polažete TOEFL I IELTS test, a određene agencije održavaju i pripreme za ove testove tako da nemojte da brinete, sve što treba jeste da se maksimalno posvetite i sigurno ćete položiti. Naravno i pasoš vam je potreban, to se podrazumeva.
Koje vrste stipendija postoje?
Na žalost, mali je procenat budućih studenta, koji mogu da pokriju sve troškove koje podrazumeva studiranje u inostranstvu i upravo zbog toga je dobro što postoje stipendije. I još bolja stvar je da postoji nekoliko vrsta, odnosno nekoliko načina na koje možete da dobijete stipendiju za studije u novinarstvu. Pre svega, to mogu da budu stipendije stranih univerziteta i fakulteta, a zatim to mogu da budu i nacionalne stipendije, stipendije ambasada država u kojima planirate da studirate. U retkim slučajevima postoje i nevladine organizacije u vašoj zemlji, koje su spremne da plate za vaše studiranje u inostranstvu, kao i zadužbine ili nacionalni fondovi. Ono što još treba da znate jeste da stipendije nekada ne pokrivaju sve troškove i na to posebno morate da obratite pažnju, da biste znali kako da rasporedite vaše troškove. Na primer – postoje one stipendije koje pokrivajus sve troškove, počevši od troškova fakluteta, pa do stana, hrane i prevoza. Zatim, postoje i one stipendije koje pokrivaju samo troškove studija, dok student snosi sve ostale troškove. Morate pratiti konkurse pažljivo, a ako već znate koju ćete stipendiju, onda unapred krenite da se spremate i pre konkursa.
Koliko će me koštati studiranje?
To je sada i individualna stvar, a zavisi i od toga koji fakultet upišete. Hajde da krenemo od početka. Dakle, školarine se u evropskim gradovima mogu kretati od 1000 pa do nekoliko hiljada evra. Isto toliko vas na mesečnom nivou može koštati život u nekoj stranoj zemlji, ukoliko plaćate stan, hranu, prevoz i želite malo i da istražujete grad i državu u kojoj studirate. Da, život u inostranstvu jeste skup, ali ono što dobijate može vam promeniti život.