Vesti po svojoj definiciji predstavljaju informaciju o aktuelnim događajima koja do čitalaca ili gledalaca dopire na najrazličitije načine – putem pisama, novina, televizije, interneta, itd…
Vrlo je zanimljivo pogledati kako su vesti izgledale nekada, a kako izgledaju danas. Oblik informacije su određivali mediji koji su objavljivali vesti, al i istorijsko – ekonomski kontekst. Na primer, novinari u štampanim medijima su do sedamdesetih i osamdesetih godina bili plaćani po napisanom redu. Koliko napisanih i objavljenih redova – toliko novca.
To je rezultiralo time da konkretne i jasne vesti postaju opširni članci, koje su urednici morali da skraćuju kako bi čitaoci dobili najosnovnije potrebne informacije. Sa druge strane, takav sistem je stvarao široko obrazovane novinare, renesansne ljude, koji su bili veoma načitani i imali su sveobuhvatno znanje.
Vesti o tragediji kao primer stare škole
Takav renesansni čovek je bio i novinar Mejer Berger. Njegovi tekstovi su pokrivali sve aspekte života u Njujorku – od važnih zakona, toplih ljudskih priča, do vesti o kriminalu i ubistvima. Svoje slobodno vreme provodio je lutajući po gradu kako bi otkrio često skrivene, ali važne vesti i dobre priče.
Kako su nekada nastajale vesti najbolje se može videti iz primera masovnog ubistva koje je 1949. godine počinio Hauard B. Anrah, mentalno rastrojeni veteran Drugog svetskog rata. Berger, sitni slabovidi čovek, ali uvek spreman za akciju, je krenuo na teren.
Sa težnjom da prodre do srži svega što se dešavalo, i uzroka masakra, Berger je ceo dan proveo na terenu, razgovarao sa svedocima, porodicama žrtava, policijom – od običnih pozornika do komandira, Kada se vratio u redakciju, iskucao je 4.000 reči za samo dva i po sata. Bez ijedne jedine faktualne ili slovne greške. Njegov članak je bio toliko dobar da urednici nisu menjali apsolutno ništa, a Berger je dobio Pulicerovu nagradu.
Brze vesti za brzo vreme
Danas posao novinara, pa samim tim i same vesti, izgledaju potpuno drugačije. Veći deo posla obavlja se za kompjuterom, razgovara se sa izvorima ili očevicima putem telefona ili dopisuje preko društvenih mreža i e-maila. To je dovelo do monotonosti sadržaja, ali je brzina protoka informacija daleko povećana.
Vesti su danas kraće, iako novinari više nisu ograničeni formatom papira i veličinom novine. To je dovelo i do poplave “soft njuza”, mekih vesti zabavnog sadržaja, koje se nekada ne bi našle u novinama zato što je mesto bilo ograničeno.
Vesti su takođe postale mnogo dostupnije. Svako u digitalnom svetu može birati šta želi da čita. To je dovelo i do polarizacije među čitaocima i među medijima. U SAD na primer postoji podela između medijskih kuća koje su okrenute demokratama, i onih koje podržavaju republikansku politiku. To znači da ljudi sami biraju koje će vesti da čitaju, što stvara ljude ograničenog razmišljanja, koji konzumiraju samo ono sa čime se slažu, a ne istinu koja je beskompromisna.
Kakva je budućnost vesti? Da li će se tačnost i preciznost vratiti u modu, ili će se nastaviti jurnjava za što bržim prenosom informacija, tendencija podilaženja čitaocima i merenje uspešnosti članka klikovima – pokazaće budućnost.