Otvaranje nove firme je zadatak koji zahteva temeljno istraživanje i strpljenje. Pre donošenja odluke o vrsti poslovanja, kao što su osnivanje DOO firme ili opcija paušalstva, važno je da razmotrite kako će vaša firma funkcionisati. To uključuje procenu postojećih ugovora, planove zapošljavanja, vođenje knjiga i druge faktore.
Razumevanje ključnih razlika između DOO firme i paušalstva je neophodno, jer svaki model poslovanja nije idealan za svaku industriju, tržište ili ciljnu grupu.
U nastavku smo izdvojili osnovne razlike između DOO i paušala koje će vam pomoći da sagledate koja pravna forma bolje odgovara vašim planovima za buduće poslovanje.
Osnivanje DOO vs. paušalno oporezivanje: Analiza finansijskih obaveza u poslovnom odlučivanju
Novac je glavni sastojak u ovoj situaciji, što znači da često ima presudan uticaj na donošenje poslovnih odluka. Kada pokrećete svoj posao kroz osnivanje firme, najbolje je da prvo analizirate koliko će vas koštati održavanje vašeg poslovanja u životu u skladu sa propisima, odnosno koliki iznos poreza treba da platite za različite oblike poslovanja.
Postoji osnovna podela poslovnih modela koja se svodi na dve vrste:
1. Osnivanje DOO u Srbiji
Društvo sa ograničenom odgovornošću, kao pravna strukturu, biraju poslovnjaci čiji godišnji prihodi premašuju šest miliona dinara u toku kalendarske godine ili ako je firma zaradila preko osam miliona dinara u poslednjih 12 meseci (npr. od aprila 2023. do aprila 2024. godine).
Kada je u pitanju zapošljavanje unutar ovog tipa poslovanja, postoje dva pristupa. Jedan je biti u radnom odnosu sa svojim DOO, što znači da osnivač postaje zaposleni, sa određenom pozicijom i definisanom platom.
Pravne obaveze uključuju plaćanje poreza i doprinosa za sebe i ostale zaposlene, kao i da plate porez na dobit od 15% na ukupne godišnje prihode, zajedno sa dodatnih 15% poreza na dividendu.
Kao alternativa, osnivač može birati da bude van radnog odnosa sa svojim DOO. U ovom slučaju, iako ostaje direktor, osnivač je odgovoran za zapošljavanje profesionalaca poput knjigovođa i finansijskih savetnika za svakodnevno poslovanje.
Izbor ove opcije smanjuje obaveze osnivača u pogledu doprinosa u odnosu na radni odnos. Ipak, i dalje je potrebno platiti 15% poreza na dobit i 15% poreza na dividendu. Važno je napomenuti da osnivač u ovom slučaju nema pravo na neto platu, što znači da nije obavezan da plaća porez na tu zaradu.
2. Paušalac/preduzetnik
Za početnike u biznisu i one koji tek razmišljaju o pokretanju sopstvenog posla, posebno je atraktivna opcija preduzetništvo ili paušalno oporezivanje. Ova vrsta poslovanja je idealna za one koji se još uvek uhodavaju na tržištu i nisu sigurni u obim prihoda i mogućnosti rasta u početnim fazama svog poslovanja.
Ako naginjete ka ovoj varijanti, pred vama su tri izbora:
- Samooporezivanje – samooporezivanje preduzetnika omogućava fleksibilnost u određivanju poreza na osnovu stvarnog prihoda, razlikujući se od fiksnih poreskih obaveza kod DOO i paušalnog poslovanja. Preduzetnici mogu prilagoditi plaćanje poreza svojim prihodima, koristeći minimalnu osnovicu za niže prihode, što nudi prednost tokom finansijski slabijih perioda.
- Samooporezivanja sa isplatom lične zarade – u varijanti samooporezivanja sa isplatom lične zarade, osim dobiti, imate i lični dohodak. Zakon vam omogućava da od ukupne godišnje dobiti oduzmete iznos isplaćene plate i na taj način smanjite osnovicu za obračun poreza na dobit preduzeća, efektivno plaćajući samo 10% poreza na preostalu dobit.
- Paušalstvo – što se tiče paušalnog oporezivanja, ovaj model i dalje privlači veliki broj preduzetnika zbog fiksnih mesečnih obaveza prema državi, koje određuje Poreska uprava na osnovu niza faktora.
Paušalno oporezivanje: Novine i poboljšanja
Paušalno oporezivanje u Srbiji doživelo je značajne izmene s ciljem olakšanja poslovanja preduzetnika. U saradnji sa Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Vlada Srbije je produžila ograničenje povećanja poreske osnovice na maksimalno 10% godišnje do kraja 2025.
Ovo predstavlja značajno olakšanje za preko 120.000 paušalaca jer im obezbeđuje stabilnost i predvidljivost poslovanja. Međutim, izuzeci se primenjuju kod promene delatnosti ili adrese registrovanog sedišta, osim unutar istog grada.
Novina je i povećanje osnovice za umanjenje za nove preduzetnike sa 20% na 50%, što olakšava početne korake u poslovanju.
NALED predlaže dodatna poboljšanja, uključujući konsolidovanu uplatu poreza i doprinosa, i opciju za preduzetnike da pređu na režim isplate lične zarade preko aplikacije Poreske uprave nakon prelaska limita od šest miliona dinara prihoda.
Reforma paušalnog oporezivanja započeta 2019. godine uvela je transparentnu formulu za obračun obaveza i Kalkulator paušalnog poreza i doprinosa, omogućavajući preduzetnicima precizno planiranje. Takođe, od 2020. godine, poreska rešenja dostavljaju se isključivo elektronski, što pojednostavljuje administraciju i pristup informacijama.
Ove promene predstavljaju korak ka modernizaciji i efikasnosti sistema paušalnog oporezivanja, olakšavajući paušalcima fokusiranje na razvoj poslovanja uz smanjene administrativne barijere.