Kažu da je čitanje knjiga najbolji način da se putuje iz svoje fotelje, i to do mesta najudaljenijih, do mesta iz prošlosti koja više ne postoje, do mesta iz mašte koja će, možda, jednog dana postati stvarna. Realni prostori ne mogu se meriti sa snagom imaginacije onoga ko mašta i onoga ko u plodovima te mašte uživa. Sve je nekako lepše dok se samo sneva.
Nekoga, ipak, ljubav prema knjizi i omiljenim piscima natera da posegne za turističkim prospektima, da poseti rodnu kuću, grob, omiljenu birtiju svog omiljenog pisca. Iz tih razloga, iz takvih, rekli bismo čak i uzvišenih pobuda, nastao je „literarni turizam“.
Ideja literarnog turizma je jednostavna
Grupe ljudi ili pojedinci upućuju se na neku destinaciju iz želje da posete neko mesto bitno u svetu literature iz određenih razloga, bilo da je to rodna kuća njihovog omiljenog pisca, aleja velikana u nekom od gradova koji su dali mnogo velikih pisaca, pa čak i mesta na kojima se odvija radnja romana, mesta koja mogu lako i da razočaraju, ali isto tako i da podstaknu da se knjiga iščita iznova, sa novom strašću koja će, na sada poznatoj pozadini, oslikati uzbudljive susrete i obožavane likove iz sveta književnosti.
Status pokloničkih putovanja
Za neke, nema sumnje, literarni turizam ima status pokloničkih putovanja gotovo religioznog karaktera, s obzirom na to da divljenje jednom piscu (Šekspiru, Dostojevskom, Tolstoju i tako dalje) ide dotle da se na predmete koji su te veličine okruživale gleda kao na relikvije koje je posebna blagodet ugledati uživo pred sobom. Snaga ljubavi i strahopoštovanja daje dodatnu vrednost naizgled običnim oronulim kućama, restoranima, trgovima koje je umetnički genij posvetio za sva vremena.
Nekada određeni prostori utiču na pisce, nekada ono napisano utiče na formiranje prostora. Dela mnogih autora ovenčala su slavom mesta ni po čemu drugom značajna, a literarni turizam, kao oblik kulturnog turizma, dao im je život i bitno mesto na listama turističkih ponuda država. Možda terminologija upućuje na novu pojavu, ali fenomen literarnog turizma, lako je zaključiti, postoji vekovima.
„Meka“ ljubitelja književnosti
Tokom devetnaestog veka postala su popularna „hodočašća“ do mesta rođenja čuvenih umetnika. Možda je od takvih mesta i dan danas najčuveniji Stratford, gradić u kome je rođen Vilijam Šekspir, verovatno najpoznatiji pisac širom sveta. Kuća za koju se veruje da je u njoj Šekspir rođen 1564. godine i restaurirana je i otvorena za turiste u vidu muzeja. Neki je nazivaju i „Mekom ljubitelja književnosti“.
U Britaniji je popularan u tom pogledu i Abotsford, grad u kom je živeo i umro Ser Valter Skot, čuveni škotski pisac romana sa istorijskom tematikom. Abotsfort je jedno od najlepših naseljenih mesta Škotske koje je veliki pisac obilato koristio kao izvor inspiracije, da bi ga zatim svojom slavom učinio još znamenitijim. Ništa manje nije slavan ni Havort, mesto u Zapadnom Jorkširu gde je dom sestara Bronte pretvoren u istoimeni muzej koji svake godine pohodi ogroman broj turista, onih „literarnih“.
Literarni turizam, dakle, jedna je vrsta kulturnog turizma, i podstiče upoznavanje novih kultura na zanimljiv način. Istražujući sve o životu omiljenog pisca i njegovog fiktivnog sveta, mi upoznajemo novu kulturu dok posećujemo znamenitosti vezane za život pisca i njegovih junaka. Neki gradovi znali su bolje od drugih da iskoriste taj „literarni“ potencijal, tj. uspeli su da unaprede svoju turističku ponudu na bazi literarnog turizma. Jedan od takvih gradova je i London, u kom možete rezervisati posebne turističke ture u čast Artura Konana Dojla, ili, tačnije, njegovog junaka, Šerloka Holmsa, stanovnika broja 221b u Bejker ulici.
Ako je tema letovanje u Grčkoj, domaćim turistima iz Srbije, prva destinacija koja se nameće je Krf zbog specijalnih veza Grka i Srba u poslednjim vekovima nove istorije. Poseta „Srpskoj kući“ i čuvena „Plava Grobnica“ Milutina Bojića su teme koje treba neposredno posetiti.
Književna tura u Dablinu
Ipak, najznamenitija književna tura održava se svake godine u Dablinu, gradu u kom se odvija radnja romana Uliks, Džejmsa Džojsa, ali i grada u kome je taj pisac rođen. Na čuveni BLOOMSDAY, 16. jun, dan u kom se odigrava celokupna radnja Džojsovog „Uliksa“ 1904. godine, širom sveta se održavaju manifestacije u čast lutanja Leopolda Bluma, glavnog lika ovog dela. Pisac je odabrao ovaj datum jer je tada izašao na prvi sastanak sa svojom životnom saputnicom, Norom Barnakl, koja mu je, slepom u starosti, čitala i po njegovom diktatu pisala iako, kako je sam Džojs izjavljivao, nikada nije razumela nijedan red koji je napisao.
Ulicama Dablina tog dana će ljubitelji „Uliksa“ šetati trasom kojom se kretao i Leopold Blum, pesimistična verzija entuzijastičnog umetnika u mladosti, Stivena Dedalusa. (Ted Hjuz i Silvija Plat venčali su se na ovaj dan 1954. u čast Uliksa!) Ipak, Džojs nije jedina književna veličina Dablina, već su to i Oskar Vajld, Bernard Šo i Vilijam Batler Jejts, a ovaj grad to obilato koristi turističkim turama koje predvode glumci, javnim čitanjima i kvizovima sa nagradama.
Naravno, setićemo se i Nevskog Prospekta u Sankt Petersburgu, poznate ulice za sve ljubitelje ruskih klasika, ulice kojom su hodali gotovo svi čuveni junaci dela Dostojevskog, Tolstoja, Čehova, Puškina, Gogolja, Turgenjeva… Tu je, u nekadašnjem Petrogradu, i Novodevičje groblje gde su sahranjeni gotovo svi čuveni Rusi, među njima i pisci. Druga je stvar sa Lavom Tolstojem, koji počiva tamo gde je i živeo, u Jasnoj Poljani, njegovoj ličnoj grofoviji koja i sama predstavlja posebnu odrednicu literarnih hodočašća.
Na tragu literarnog turizma, a izokrenutom logikom, nastala je i turistička fikcija, literatura koja postoji u cilju jačanja turističkih potencijala jednog mesta. Evo kako to funkcioniše.
Zahvaljujući velikoj slavi koju su određene lokacije stekle zbog svoje čuvenosti kod ljubitelja literature, turistički radnici došli su na ideju da bi mogli stvarati književnost koja će za cilj imati da na posredan način uputi čitaoce direktno na određene destinacije. Takva literatura može sadržati turističke vodiče uključene u priču spajajući stvarnost i fikciju, čineći realna mesta bajkovitijim i privlačnijim, uz jasne smernice kako najlakše do njih doći.
Razvoj tehnologije unapredio je ovakvu vrstu literature pa se danas pišu dela koja direktno privlače oglašivače. Sve je to omogućeno „pametnim“ uređajima, poput „kindl-a“, smart-fonova, ali i običnih lap-topova. U tekst se umeću linkovi koji pružaju dodatne informacije o realnim destinacijama bez potrebe da se vrši posebna pretraga, ali i linkovi preko kojih možete rezervisati hotele, turističke ture, večere u restoranima.
Otvara se ovako veliki broj mogućnosti kako za turističke promotere, tako i za pisce, u večitoj vezi između literature i turizma koja je, očigledno, dvosmerna.