Podela metalnih montažnih objekata na modularne i montažno- demontažne opisuje način njihove izgradnje, pored ovoga konstrukcije se razlikuju po sistemima postavljanja na rešetkaste i ramovske. U suštini ovaj sistemski pristup konstrukcijama opisuje način na koji su izvedeni stubovi, grede, nosači greda, poprečne grede, podupirači i pričvrščivači. 

 

Da bi se bolje razumela podela nosača treba poći od definicije koja pod konstrukcijom podrazumeva mehanički sklop osnovnih nosača koji je sposoban da prihvati i prenese opterećenje na podlogu. Konstrukciju odlikuju tipovi elemenata,  geometrija sistema i opterećenje.

  • Tipovi konstrukcija

Rešetkaste konstrukcije  se koriste na velikim rasponima objekata i u slučajevima kada treba izvesti unutrašnju instalaciju ispod krova. Izvođenje skeleta objekta po principu rešetke rezultira lakom i krutom konstrukcijom velike nosivosti.

Ramovske konstrukcije se uglavnom koriste na objektima raspona do 25m, visine do 6m, u zavisnosti od materijala koji će se koristiti za izradu. 

Mogućnost optimizacije korisnog prostora korišćenjem integrisanih greda čime se povećava unutrašnja površina, i relativno mala potrošnja materijala- čelika, su glavne odlike ove konstrukcije. Struktura ramovske konstrukcije su stubovi i grede od tankozidnih i zavarenih profila i šine od hladno oblikovanih profila.

  • Karakteristike rešetkastih nosača

Nastali i kao rezultat težnji da se dobiju nosači uz minimalni utrošak materijala, rešetkaste nosače čine međusobno povezani štapovi i štapovi ispune u dijagonalnom i vertikalnom sistemu. U ovako formiranom sistemu momenat savijanja rešetkaste grede se prenosi naprezanjem pojasnih štapova, a štapovi ispune trpe uticaj transverzalnih sila.

U statičkom smislu rešetka je konstrukivni sistem sa elementima koji formiraju međusobne trouglovi, a njen oblik horizontalno ili vertikalno, definiše se sistemskim linijama. Ideja je da se se svim ispunjenim konstruktorskim preduslovima u elementima rešetke javljaju samo aksijalne sile: sila zatezanja ili sila pritiska. 

U praksi, stvar je nešto drugačija budući da se zbog sopstvene težine štapova javlja lokalno savijanje od čvora do čvora (izuzev u vertikalnim konstrukcijama kada se pravci štapa i sile gravitacije poklapaju) . Takođe, momenti savijanja se javljaju i kod pojasnih štapova koji se obično ne prekidaju u čvorovima.

  • Specifičnosti rešetkastih nosača

Za štapove rešetke mogu se koristiti vruće valjani profili, ili hladno oblikovani (otvoreni ili šuplji) profili, i to kao jednodnelni i višedelni preseci. Štapovi ispune se vezuju zavarivanjem ili preko čvornog lima i zakivaka.

Varenje kao veza se praktikuje do dužine rešetke od 15m, i visine od 2,5 m, iz čisto praktičnog razloga transporta do gradilišta, budući da se zavarivanje uglavom obavlja u radionici i ne praktikuje se na gradilištu, osim ako nije neophodno.

Transport do gradilišta je faktor koji determiniše dužinu rešetke, ili njenog dela, tako da se u slučaju velikih dimenzija, upravo zbog logistike, rade i montažni nastavci na pojasnim štapovima.

  • Paralela sa punim nosačima

Štapovi reštkastih nosača su aksijalno napregnuti, tako je dijagram normalnih napona konstantan, a to rezultira boljom iskorišćenošću napona nego kada su u pitanju puni nosači. Pojašnjena radi, kod punih nosača normalni linearni naponi se menjaju po visini poporečnog preseka. Iz ovoga i proističe potreba za manjim utroškom materijala koja je aktivirana konstrukcijom rešetkastog sistema.

Rešetkasti nosači su zahvalna konstrukcija i kada je u pitanju provođenje instalacija.

Ono što je neka vrsta nedostatka u odnosu na pune nosače jeste da zahtevaju mnogo više radnih operacija, što implicira i višu cenu koštanja.

  • Primena rešetkastih nosača

Metalne konstrukcije se koriste rešetkastim nosačima kako u graditeljstvu tako i u mostogradnji, i to najviše u slučajevima kada su u pitanju velika opterećenje i premošćavanje velikih raspona. U graditeljstvu su našli svoju primenu kao: rožnjače, krovni nosači, podvlake, podni nosači, spregovi, kranski nosači u industrijskim halama itd.

Rešetkasti nosači u formi krovnih primenjuju se u pretežnom tipu gradnje montažnih industrijskih hala, sportskih hala, kongresnih dvorana, sajamskih hala, visokogradnja. 

Ono što arhitetke posebno cene jeste njihova fluidnost u odnosu na ideje, jer se izborom oblika i poprečnih preseka štapova mogu definisati struktrure koje izlaze u susret estetici svake vrste tako da su mnoge građevine ovakvog tipa nose epitet remek dela.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *