Bez obzira da li nekoga interesuje studiranje u inostranstvu ili u našoj zemlji, trebalo bi da bude upoznat sa pojmom Bolonjske deklaracije. Istini za volju, mnogi univerziteti koji postoje na području naše zemlje nisu još uvek u potpunosti počeli primenu ove deklaracije, ali je važno da budući studenti budu informisani o toime. Naročito ako žele van granica naše zemlje da steknu akademsko zvanje.
Potpisivanje Bolonjske deklaracije
Ministri zaduženi za visoko obrazovanje u nekoliko evropskih zemalja su 1999. godine potpisali takozvanu Bolonjsku deklaraciju.
Upravo potpisivanje takve jedne deklaracije se smatra početkom Bolonjskog procesa. Reč je o postupku koji bi trebalo da kreira jedinstveni sistem nastave na univerzitetima širom Evrope.
Istovremeno je cilj Bolonjskog procesa najpre priznavanje raznolikosti svih specifičnosti na nacionalnom nivou i njihovo poštovanje i zadržavanje. Pod tim se misli prvenstveno na jezik i kulturu jednog naroda, zatim tradiciju i na sve ostale aspekte, koji se smatraju sastavnim delom jednog naroda.
Celokupan proces bi trebalo da doprinese mnogo fleksibilnijem i efikasnijem sistemu u oblasti visokog obrazovanja na teritoriji cele Evrope.
Među 40 zemalja, koje su potpisale Bolonjsku deklaraciju se nalazi i Srbija.
Osnovni segmenti Bolonjske deklaracije
Informacije o Bolonjskoj deklaraciji su izuzetno značajne najpre za sve one, koje interesuje studiranje u inostranstvu, odnosno u nekoj od evropskih zemalja, koje su potpisnice deklaracije, odnosno koje učestvuju u Bolonjskom procesu.
Takozvani Evropski sistem prenosa bodova, osnosno skraćeno ESPB na srpskog ili ECTS na engleskom jeziku.
Sledeće što je važno su definisani ciklusi u obrazovanju. Po Bolonjskoj deklaraciji ih ima ukupno 3.
Važno je napomenuti i to da ova deklaracija podrazumeva i takozvane uporedive diplome, kao i promovisanje mogućnosti za mobilnost kako studenata, tako isto i predavača.
Bolonjska deklaracija u Srbiji
Iako još uvek nije primenjena u potpunosti, Bolonjska deklaracija je zvanično priznata od 2005. godine i na teritoriji Republike Srbije. Naime, tada je donet novi Zakon o visokom obrazovanju, koji je u skladu sa smernicama koje navodi Bolonjska deklaracija.
Jedinstveni sistem vrednovanja bodova je vrlo važno da razume svako koga zanima studiranje u inostranstvu i u našoj zemlji, kao i da se na vreme upozna sa postojanjem ciklusa u akademskom obrazovanju, odnosno da ispoštuje sva pravila koja propisuje konkretni univerzitet, bilo u našoj, bilo u nekoj drugoj zemlji.
Trebalo bi takođe i da budući studenti budu upoznati sa dokumentom, koji je nazvan Dodatak diplomi, odnosno na engleskom jeziku Diploma Supplement. U pitanju je dokument koji će dobiti svako, posle završetka studija. Kao i svi ostali dokumenti, tako je i ovaj standardizovan, što znači da bez obzira u kojoj zemlji da studira neko, Dodatak diplomi će imati potpuno istovetne podatke. A to su najpre informacije o studijskom programu koji je pohađao, a zatim i postignuća, odnosno ocene svakog studenta pojedinačno.
Pravilo je da za sve postojeće cikluse studija, kojih ima ukupno tri, student treba da stekne kako Diplomu, tako isto i Dodatak diplomi.
Samim tim što je mobilnost i profesora i studenata jedna od osnovnih karakteristika Bolonjskog procesa, to će svima koje zanima studiranje u inostranstvu biti sada mnogo lakše da pronađu univerzitet, odnosno fakultet van granica naše zemlje, u okviru koga žele da pohađaju izabrani studijski program, odnosno da steknu diplomu za konkretni ciklus obrazovanja.