Različita su i bolna iskustva žena koje su godinama pokušavale da ostanu u drugom stanju. Mnoge od njih su ostale trudne tek nakon što su prošle kroz proces zvan vantelesna oplodnja.
Ako se iz bilo kog razloga pitate da li ste i vi kandidati za ovu proceduru i šta ona podrazumeva, pročitajte naš tekst.
Zašto se radi vantelesna opladnja
Na sterilitet, odnosno neplodnost doktori počnu sumnjaju ako ste im saopštili da i posle godinu dana nezaštićenih seksualnih odnosa niste uspeli da zatrudnite.
Prepreka za trudnoću može biti više, neke od njih su: hormonalni disbalans, oštećeni ili blokirani jajovodi, endometrioza kod žena… Faktori mogu biti i muški: nizak broj ili izostanak spermatozoida kao i slab kvalitet spermatozoida. Postoje i slučajevi kada uzrok steriliteta nije poznat.
Kada kažemo vantelesna oplodnja mislimo na medicinske postupke kojima se jajne ćelije i embrioni tretiraju izvan tela. Postupci se sprovode sa ciljem ostvarivanja trudnoće.
U okviru vantelesne oplodnje primenjuje se hormonska terapija i neka od metoda oplodnje.
Koje metode postoje
Postoje različite metode, a koja će biti primenjena zavisi od vaših nalaza. Doktor zajedno sa endokrinologom odlučuje o tome individualno za svaki par. Česte metode:
- Klasičan IVF
- ICSI – intracitoplazmatsku injekciju spermatozoida
- IVM – in vitro maturaciju jajnih ćelija
- MICSI – poseban metod izbora spermatozoida morfološkim pregledom pod velikim uvećanjem
- PICSI – izbor spermatozoida na osnovu testa hijaluronidaze,
- TESE – tehnike biopsije i ekstrakcije spermatozoida iz testisa u slučajevima kada ih nema u ejakulatu
- Oplodnja doniranim jajnim ćelijama, spermatozoida ili embrionima
- Surogat majčinstvo
Šta da očekujete
Kako biste bili spremni za sam postupak znajte da njemu prethode detaljni ultrazvučni pregledi, kao i hormonske i druge analize. Na taj način doktori donose zaključke o vašim individualnim karakteristikama, istovremeno otklanjajući stanja koja bi mogla da umanje šansu za uspeh.
Plan terapije se donosi za svaki par pojedinačno. To se radi imajući u vidu i ženin ciklus, kao i njene karakteristike.
Postupak
Postupak koji se primenjuje je gotovo identičan za većinu metoda vantelesne oplodnje. Rad u laboratoriji je ono po čemu se oni ključno razlikuju.
Na samom početku čitavog postupka radi se stimulacija jajnika. Ova faza traje oko 10 dana i tokom nje se primenjuju odrađeni medikamanti, sa akcentom na hormonskim injekcijama.
Tako se stimulišu jajnici da bi došlo do razvoja optimalnog broja folikula i dobio zadovoljavajuć broj jajnih ćelija.Tokom ovog perioda rade se dodatni pregledi, kako bi se utvrdilo da sve ide željenim tokom i da li je potrebna promena terapije.
Nakon ove faze sledi vađenje jajnih ćelija, procedura koja traje desetak minuta.
Po dobijanju jajnih ćelija organizuje se postupak oplodnje u laboratorijskim uslovima. Spajanjem polnih ćelija dobija se embrion koji se čuva u posebnim uslovima 3-5 dana. Nakon toga on se vraća u ženinu matericu.
Ta procedura se izvodi u položaju za ginekološki pregled i nije neprijatna, odnosno ne izaziva bol. Žena posle postupka ostaje nekoliko sati u bolnici, a savetuje joj se mirovanje kod kuće naredna 2-3 dana.
Trudnoća nastala putem vantelesne oplodnje je potpuno ista kao i trudnoća nastala prirodnim putem. Procedure koje se primenjuju su bezbedne i efikasne, a stopa uspeha po ciklusu iznosi 30%.