Ugalj je zapaljiva stena koja se može koristiti za proizvodnju električne energije i toplote. Takođe se koristi u proizvodnji, transportu i građevinarstvu.
Ugalj postoji hiljadama godina, ali je njegova upotreba postala široko rasprostranjena tek u industrijskoj revoluciji. U stvari, ugalj je bio jedan od glavnih razloga zašto su ljudi počeli da se useljavaju u gradove, omogućio im je da napajaju fabrike i druge poslove pomoću parnih mašina, koje su pokretane sagorevanjem uglja.
Ugalj je nastao akumulacijom biljnih ostataka u močvarnim područjima. Ove biljke su vremenom taložene i sabijene, što je rezultiralo njihovom transformacijom u ugalj.
Može se naći širom sveta, ali se najčešće nalazi u blizini reka ili jezera gde je nekada raslo mnogo biljnog sveta oko njih.
Električna industrija i proizvodnja električne energije
Ugalj se koristi za napajanje industrije i proizvodnju električne energije, kao i goriva za transport.
Ugalj se koristio za proizvodnju čelika od davnina, kada je otkriveno da se zagrevanjem uglja dobija ruda gvožđa.
Današnje moderne metode proizvodnje čelika koriste koks umesto drvenog uglja, međutim, mnogi drugi metali se i dalje proizvode koristeći ugalj kao sirovinu (npr. aluminijum).
Cena jedne tone uglja?
Najočiglednija korist od uglja je njegov ekonomski uticaj.
Kao najzastupljenije fosilno gorivo na svetu, ugalj obezbeđuje veliki deo naše električne energije i pokreće mnoge industrije.
Cena jedne tone uglja se kreće od 18.000 – 28.000 dinara.
Pored obezbeđivanja poslova za rudare i druge koji rade u industrijama vezanim za ugalj kao što je transport (npr. železnica), on takođe podržava mnoge druge poslove indirektno kroz korišćenje od strane potrošača i preduzeća u celom društvu.
Međutim, postoje ekološki problemi povezani sa rudarstvom i sagorevanjem uglja koji se moraju uzeti u obzir i potencijalni rizici.
Na primer:
Rudarske operacije mogu dovesti do krčenja šuma ili uništavanja staništa divljih životinja ako se odvijaju u blizini osetljivih područja kao što su močvare ili šume.
Sagorevanjem fosilnih goriva oslobađa se ugljen-dioksid u atmosferu što značajno doprinosi globalnom zagrevanju.
Toksične supstance kao što je živa mogu se osloboditi u površinske vode tokom rudarskih operacija ili kada dođe do izbacivanja pepela uglja tokom transporta ili odlaganja.
Alternative za ugalj
Obnovljivi izvori energije, kao što su vetar i solarna energija, postaju sve popularniji. Čistije tehnologije se takođe razvijaju kako bi ugalj bio manje štetan za životnu sredinu.
Budućnost upotrebe uglja
Ugalj je decenijama bio neophodna roba u svakodnevnom životu.
U stvari, teško je zamisliti kako bismo preživeli dan bez uglja.
Energija koju pruža napaja naše domove i preduzeća, održava nas toplim zimi i hladnim tokom letnjih meseci, pokreće vozila koja koristimo za kretanje gradom.
Ugalj je takođe važan deo mnogih industrija: proizvodnja čelika se u velikoj meri oslanja na ugalj, tako i izrada stakla, proizvodnja cementa zahteva velike količine toplote iz sagorevanja fosilnih goriva kao što su ugalj ili prirodni gas.
Zaključak
Ugalj je mineral koji se može naći na mnogim mestima širom sveta. Koristio se hiljadama godina kao izvor energije i pomogao je u oblikovanju razvoja modernog društva.
Ugalj se takođe koristi za proizvodnju čelika i drugih materijala koji su neophodni za naš svakodnevni život.
Važno je zapamtiti da iako je ugalj važan resurs, ne treba ga uzimati zdravo za gotovo niti koristiti bez obzira na njegov uticaj na životnu sredinu na našu planetu. Iskopavanje uglja može prouzrokovati ozbiljnu štetu ako se ne uradi kako treba, stoga je ključno da potražite stručni savet pre nego što započnete bilo koji projekat koji uključuje ovaj materijal!