Na prostoru Srbije naviše ima saksijskih sadnica borovnice. Zbog toga je sadnju moguće obaviti ubilokom periodu godine kada nema mraza. Kada se borovnica posada ona mora redovno da se navodnjava. Najpopularnija vrsta kod nas jeste visokožbunasta američka borovnica. Reč je o biljki koja ima jako plitak i vlaknast korenov sistem i zbog toga je jako osetljiva na manje vlažno zemljište, ali i na podlogu koja sadži previše vode.
Supstrat za borovnicu
U sadno mesto tokom sadnje trebalo bi dodati kiseli supstrat za borovnicu, jer je on uglavnom suv. Ovaj supstrat za borovnicu za kratko vreme izvući će svu vlagu iz supstrata koji se našao u skasiji. Zato je važno pravilno navodnjavati zasade i ako se borovnici dodaje odgovarajuća količina vod, ona može da se sadi i u najtoplijim mesecima u godini.
Kvalitetan sadni materijal je posebno važan!
Pošto je sve prisutnje uzgajanje borovnice na našim prostorima, cena sadnog materijala je visoka. Tome u prilog ide i to da se na našem tržištu mogu naći različite sadnice različitog kvaliteta. Zato savetujemo kupcima da se dobro raspitaju o prodavcima i kvalitetu sadnog materijala.
Napominjemo da nije važno da li je sadni materijal pristigao iz Poljske, Holandije, Srbije ili neke zemlje iz okruženja. Važno je na koji način se biljka umnožava i kakva je tehnika proizvodnje sadnica. Najbolje bi bilo za kupce da pronađu sadni materijalk koji je potekao iz culture tkica i koji se proizveden in vitro metodom. Reč je zapravo o tzv. elitnim sadnicama borovnice.
Ukoliko planirate da zasadite pllantažu borovnice, onda koristite sadni materijal koji nastaje oživljavanjem reznica sa matičnih biljaka koje su in vitro metodom nastale. Ukoliko su sadnice nastale življavanjem reznica sa biljaka koje su nastale u proizvodnom zasadu, onda znajte da je reč o lošijem kvalitetni, a takav sadni matrijal ima manji rod, lošije zdravstveno stanje i kratkog je veka.
Kako se pravilno sadi borovnica?
Ako sadite biljku koja je nastala kalemljenjem, onda je upravo kalem parameter na osnovu koga je moguće odrediti visinu same sadnje. Ali kada je reč o sadnji žbunastih biljaka kao što je borovnica koje se ne kaleme, onda treba posebno voditi računa. Ako su sadnice bile u saksijama, onda ih na istu dubinu posaditu u zemlju. Ukoliko borovnicu posadite duboko, onda rizikujete da vam propadne biljaka, jer je mogu napasti patogeni. Nekada je bolje i da je posadite pliće nekoliko centimetara i tako ćete biti mnogo sigurniji da li će se biljka primiti.
Kako borovnicu pravilno navodnjavati?
Najbolje bi bilo da se borovnica zaliva sistemom kap po kap. Ukoliko je reč o dvogodišnjim sadnicama, onda naredne godine možete koristiti jedno crevo, dok već svake naredne godine treba dodavati još po jedno crevo. Ne može tačno da se odredi kolika tačno količina vode treba borovnici u toku jedne godine, ali jedno je sigurno. Ova voćka dobro uspeva kada se optimalno navodnjava. Ne odgovara joj ni manjak ni višak vode, a svaka promena u količini vode odmah se primeti na ovim biljkama.
Ako ima manjka vode, borovnica počinje da vene, a kada je više vode, onda dolazi do promene boje lista, slabije raste i ukoliko je duži period izložena višku vode, biljka će uginuti. Preporuka je da se po biljci koristi 2-5 litara vode u zavisnosti od vremenskih prilika i starosti borovnice.
Posebno treba obratiti pažnju tokom faze mirovanja u zimskom periodu. Ukoliko nema padavina tokom zime, onda je neopodno biljku zalivati bez obzira što se ona nalazi u fazi mirovanja.
Kako se borovnica prihranjuje?
Ako želite da vaša biljka ima kvalitetniju lisu masu i da da dobre prinose, onda je neophodna odgovarajuća prihrana biljke. Imajte na umu da se za prihranu moraju korisititi specifična đubriva. Za održavanje adekvatne kiselosti zemljišta treba upotrebljavati žubriva koja u svom sastavu imaju sulfate. Reč je o žubrivima koja imaju malo sumpora, pa u dodiru sa vodom nastaje sumporna kiselina. Zatim nastaje kisela reakcija i onda nije potrebno dodavati kiseli supstrat za borovnicu, jer se odgovarajućim đubrivima postiže željeni efekat, odnosno održava se kisela reakcija.
Sunčano i toplo vreme pogoduje borovnici!
Ako želite dobar plod, onda borovnicu posadite na sunčanom mestu. Toplo i sunčano vreme posebno pogoduje ovoj voćki, a ako je mesto gde se gaji borovnica ponekad senovito, onda će količina plodova biti manja, a lisna masa veća.
Pošto ne morate nešto posebno da je štitite, borovnica se može gajiti i kao integralna vrsta. U nekim situacijama ovu biljku mogu da napadnu lisne vaši, grinje ili neki insekti, ali ako se biljka preventivno tretira, onda će širenje dalje zaraze na vreme biti sprečeno.
Kako da plod sadrži mnogo gvožđa?
Prihrana može da se vrši na dva načina. Preko lista se dodaje tečno đubrivo za prihranu i to je organska prihrana, a mogu se borovnici dodavati i mineralna đubriva. Stručnjaci napominju da je dobro borovnici dodavati đubriva koja sadrže određenu dozu gvožđa. Zahvaljujući gvožđu biljka stvara bolju lisnu masu i kvalitetnije plodove. To ukazuje da je za kvalitetan plod potrebna odgovarajuća količina gvožda kojom se biljka prihranjuje.
Kod nas se najčešće gaje sorte koje imaju krupan plod i koje na granama mogu da se zadrže više dana. Plodovi sa grana ne opadaju, pa se takoborovnica može sukcesivno brat ii duže čuvati ili na različite načine konzervirati. Zbog toga je sve popularnija biljka koji poljoprivredni proizvođači rado uzgajaju na našim prostorima.
Borovnica u saksiji, da ili ne?
Mnogi borovnicu gaje i u saksijama. U Austriji postoji plantaža borovnice koja se u saksijama gaji. Za gajenje borovnice u saksiji neophodno je da saksija bude srazmerna veličini same biljke. Zemlja treba da bude pripremljena na odgovarajući način, pa bi trebalo koristiti humusni supstrat za borovnicu sa kiselim supstratom. Stručnjaci savetuju i da se biljka skloni i sa mesta koje je previše osunčano koliko god da borovnici pogoduje sunce.
Razlog tome je sledeći. Kada se tokom vrelih dana saksija previše zagreje, deo korena borovnice odumire i tako se gubi i deo vitalnosti koju ova biljka ima. Iako može da se zaliva i preko lista i klasično samo koren, neophodno je da se ovoj voćki omogući dovoljna količina vlage kako bi mogla lepo da se razvije, a uz to da formira kvalitetnu lisnu masu i još kvalitetnije plodove.