Uticaj globalne pandemije korona virusa na svetsku ekonomiju počeo je da se drastično primećuje već početkom marta prošle godine. Karantin i policijski čas uticali su na rad brojnih industrija od kojih su nesumnjivo najveći udar osetili ugostiteljstvo i turizam, ali i brojne druge industrije i samostalni preduzetnici.
Krizu su osetili i mnogi umetnici, zanatlije, pijace, ali i neke od, do tada najjačih industrija na svetu, poput modne industrije. Mnoga preduzeća i biznisi bili su prinuđeni da zatvore svoje objekte, a zabeležena su i masovna otpuštanja i smanjenja plata.
Sve ovo značajno je uticalo na kupovnu moć i navike ljudi. Potrošačka korpa značajno je oslabila, u skladu sa čim su primećene drastične razlike u odabiru trošenja sredstava potrošača. Za vas istražujemo na koje je sve načine period korona virusa uticao, i utiče i dalje na potrošačke navike ljudi.
#1 Preispitivanje konzumerizma i potreba za održivošću
Kriza koju je donela globalna pandemija pre svega je uticala na preispitivanje vrednosti i potrošačkih navika ljudi. Budući da su u toku krize mnogi ljudi osetili neizvesnost po pitanju budućnosti, shvatili su da će novac morati da troše mnogo obazrivije i pažljivije.
Odjednom, primetio se globalni fenomen potrebe za preispitivanjem konzumerizma i idejom održivosti. U doba pandemije, saobraćaj je smanjen, pa samim tim i koncentracija izduvnih gasova u gradu, a širom sveta počele su masovno da se dele slike životinja koje opet nastanjuju parkove i jezera u gradovima, pa je negativni uticaj čoveka na prirodu postao očigledan.
Zelena udruženja iskoristila su ovu priliku da ukažu na gorući problem globalnog zagrevanja i sistemskog zagađenja planete, pa su brojni ljudi počeli da usvajaju održive navike pod parolom – smanji, ponovo upotrebi i recikliraj. Ideja o upotrebi već postojećih stvari odjednom je izgledala još logičnije, budući da je direktno štitila džep potrošača.
“Seknd hend” prodavnice zabeležile su značajan rast u prodaji, a značajan pad prodaje zabeležila je industrija tehnike. Odjednom je ulaganje u pristupačne i kvalitetne maske za telefon, koja će omogućiti očuvanje uređaja postala mnogo prihvatljivija negoli kupovina novog telefona i stvaranje dodatnog izdatka.
#2 Fokus na osnovne potrepštine
S tim u vezi, nastala je i potreba preispitivanja vrednosti onoga na šta su potrošači do tada trošili svoj novac. U momentu kada je većina šoping centara i prodavnica bilo zatvoreno, a ljudima ponuđena opcija rada od kuće i snabdevanje u marketima i apotekama, većina je počela da revidira svoje potrošačke navike.
Statistike pokazuju da je od marta prošle godine većina potrošenog novca konzumera potrošena upravo na osnovne potrepštine kao što su namirnice i higijenska sredstva. Ovaj trend je zabeležen ne samo zbog kritike konzumerizma, već i zbog slabljenja prosečne potrošačke korpe.
Budući da kriza i dalje traje, mnogi ljudi nisu sigurni šta mogu da očekuju u nezivesnoj budućnosti pred nama. Zbog toga se mnogi odlučuju na štednju i mnogo više promišljaju o svojim ulaganjima. Najveće posledice ovog trenda doživela je modna industrija, koja je u prvom kvartalu 2020. godine beležila pad prodaje i do 60%.
Biznis model takozvane brze mode dotada je počivao na brzom smenjivanju kolekcija i trendova, dok su globalna zatvaranja, fokus na osnovne potrepštine i preispitivanje vrednosti doveli do toga da ova grana industrije doživi drastične gubitke.
#3 Veliki zaokret ka internet kupovini i online prodavnicama
Ne samo brza moda, već je i visoka moda doživela drastične gubitke. Biznis model visoke mode, s druge strane, počivao je na ekskluzivnosti, koja je omogućavala kupovinu dizajnerske garderobe samo zatvorenom krugu ljudi. Veliki brendovi visoke mode poput Gucci-ja, dugo su odbijali online prodaju jer bi u tom slučaju njihov proizvod bio dostupan svima.
Ipak, statistike pokazuju da je globalna pandemija rapidno ubrzala okretanje ka internet prodaji na svim frontovima. Mnogi ljudi su upravo zahvaljujući opciji internet prodaje uspevali da održe svoje biznise, poput prodavaca hrane i garderobe, zanatlija i drugih.
Kada su radnje zatvorene, a ljudi ostali zatvoreni u svojim kućama, online prodavnice bile su dugi period jedini izbor, koji je značajno promenio potrošačke navike svih generacija.
Predviđanja pre pandemije, ovaj zabeleženi uticaj i zaokret ka online kupovini, očekivali su da se desi u narednih 5 godina, međutim, desio se u svega par meseci.
#4 Zabeležen trend kupovine lokalnih proizvoda
Tokom krize zabeležen je i trend kupovine lokalnih proizvoda širom sveta, za šta su razlozi višestruki. S jedne strane poremećen je uvoz i izvoz robe između država zbog pojačanih kontrola na granicama, a s druge strane, stanovništvo je osećalo potrebu da pokaže solidarnost sa svojim najugroženijim sugrađanima.
U Srbiji se ovo prvenstveno pokazalo sa slučajem online pijaca, odnosno platformama koje su omogućile prodavcima da i dalje imaju prostor da negde ponude svoje proizvode. Trend okretanja ka lokalnom, se naravno, odrazio i na turizam, doduše najviše iz razloga pojačane kontrole i zatvorenih granica.
Kupovina domaćih proizvoda propagirana je i od strane Vlada širom sveta, kako bi se ojačala domaća privreda, koliko god je to moguće u doba krize.
Korona virus je definitivno umnogome promenio potrošačke navike ljudi širom sveta, a mnoga predviđanja smatraju da će neke od njih ostati trajne. Ukoliko se kriza nastavi, nema sumnje da će ove promene biti još izraženije, a da ćemo pravi uvid u prave statistike i podatke imati tek nakon krize.