Kartonska ambalaža se često smatra ekološki prihvatljivom alternativom plastičnoj, zahvaljujući svojim obnovljivim svojstvima, biorazgradivosti i mogućnosti recikliranja. Osim običnog kartona, varijante kao što su valoviti karton i papirni karton pokazuju veliku svestranost, dok valoviti karton pruža čvrstu podršku za transport.
U poslednje vreme, oko 70% valovitih kartonskih kutija u svetu se reciklira, što postavlja važna pitanja o njihovom uticaju na životnu sredinu. „Da li je karton štetan za okolinu ili predstavlja održivo rešenje za pakovanje?“
Kao jedan od najkorišćenijih oblika pakovanja, karton zaslužuje pažnju. Ovaj članak istražuje ekološke posledice njegove upotrebe, fokusirajući se na proizvodnju, reciklažu i održivost.
Uticaj kartona na životnu sredinu
Proizvodnja i odlaganje kartona imaju značajan uticaj na životnu sredinu. S jedne strane, karton i papir su biorazgradivi i lako se recikliraju i kasnije koriste kao ambalaža za jaja i druge namirnice, sa impresivnom stopom reciklaže od 92,9%. Ipak, situacija nije uvek jednostavna.
Proizvodnja kartona zahteva veliku potrošnju vode i energije, a korišćenje sirovog drvnog pulpira (materijal koji se koristi za pravljenje papira) doprinosi deforestaciji i uništavanju staništa.
Kada karton završi na deponijama, raspada se bez kiseonika, oslobađajući metan, koji ima više od 20 puta snažniji efekat staklene bašte od ugljen-dioksida.
S druge strane, industrija papira je među najmanjim emiterima gasova sa efektom staklene bašte u poređenju sa drugim materijalima poput plastike.
Da li je karton toksičan?
Kada govorimo o toksičnosti kartona, važno je razmotriti kako se pravi i reciklira. Zdravstveni rizici povezani s kartonom često dolaze od hemikalija koje se koriste tokom reciklaže.
Reciklirani karton može da sadrži mineralna ulja iz boja, koja mogu preći u hranu pakovanu u karton. Dugotrajno izlaganje ovim uljima može biti povezano sa hroničnim upalama i čak rakom.
Postoji sigurna granica za to koliko mineralnih ulja može da bude u kartonu, a to je 0,6 miligrama po kilogramu. To znači da je važno pažljivo pratiti karton koji se koristi kao ambalaža za hranu.
Sve u svemu, važno je imati strogu kontrolu kvaliteta u proizvodnji i reciklaži kartona kako bismo smanjili moguće zdravstvene rizike, posebno kada je reč o pakovanju hrane.
Da li se karton može reciklirati?
Reciklaža kartona je osnova za upravljanje otpadom i smanjenje uticaja na životnu sredinu. Proces uključuje prikupljanje, sortiranje i preradu kartona u nove proizvode, pri čemu se koristi:
- 25% do 50% manje energije,
- Do 99% manje vode nego pri proizvodnji novog kartona.
Reciklaža smanjuje potrebu za novim sirovinama i čuva 17 drveća, 27 litara vode i 4.100 kilovat-sati energije po toni recikliranog papira. Globalna stopa reciklaže kartona je visoka, sa zemljama poput Sjedinjenih Američkih Država i Francuske koje se mogu pohvaliti stopama preko 90%.
Proizvodnja novog kartona od sirovih materijala mogla bi da reciklira jednu tonu kartona, štedeći više od 6.88 kubnih metara prostora na deponijama.
Međutim, izazovi kao što su kontaminacija otpadom od hrane, prisustvo lepkova i degradacija vlakana nakon višestrukih reciklažnih ciklusa mogu da utiču na uspešnost reciklaže.
Kako će nova regulativa unaprediti reciklažu kartona i papira u Srbiji?
U 2024. godini, Srbija je izmenila regulativu o ambalažnom otpadu, uvodeći nove ciljeve za reciklažu i ponovnu upotrebu ambalaže u okviru Regulativa o smanjenju ambalažnog otpada.
Prema izmenjenoj regulativi, operateri su u obavezi da, u saradnji sa firmama za upravljanje otpadom, sakupe i recikliraju najmanje 20% otpada od kartona i papira, pored ostalih materijala kao što su plastika (10%) i staklo (32%).
Izmene su deo šire strategije upravljanja otpadom sa ciljem smanjenja deponovanja otpada i podsticanja korišćenja otpada kao resursa za proizvodnju novih proizvoda ili energije. Takođe, uveden je sistem proširene odgovornosti proizvođača, gde kompanije moraju da snose troškove upravljanja ambalažom, uključujući prikupljanje i reciklažu, ili njeno korišćenje za proizvodnju energije ako reciklaža nije moguća.
Pored toga, donet je i novi Pravilnik o obrascima izveštaja o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom, koji poboljšava izveštavanje i uspostavlja okvir za ekološku modulaciju, finansijski mehanizam koji podstiče održiviji dizajn ambalaže.
Kartonska ambalaža: Zaključak
Kartonska ambalaža ima ekološke prednosti zbog svoje biorazgradivosti i mogućnosti reciklaže, ali njena proizvodnja zahteva velike količine vode i energije. Reciklaža kartona štedi resurse i smanjuje potrebu za novim sirovinama, ali problemi poput kontaminacije i degradacije vlakana otežavaju proces.
Srbija je 2024. godine uvela nove regulative koje podstiču veću stopu reciklaže i odgovorniju upotrebu kartonske ambalaže. Ove promene imaju za cilj smanjenje štetnog uticaja na životnu sredinu i promovisanje cirkularne ekonomije države, gde se ambalaža reciklira i koristi kao resurs za nove proizvode ili energiju.
Dakle, kartonska ambalaža može biti održivo rešenje, ali samo uz pravilno upravljanje njenom proizvodnjom, reciklažom i odlaganjem, kako bi se uanjio njen negativan uticaj na ekosistem.