Ako želite da pokrenete biznis, otvaranje firme u Srbiji i njena registracija u Agenciji za privredne registre prvi je i najvažniji korak za svakog preduzetnika. Pre nego što pokrenete postupak osnivanja firme treba da odredite na početku koja je pravna forma vašeg privrednog subjekta. Procedura za otvaranje firme u Srbiji razlikuje se po tome da li ćete biti registrovani kao preduzetnik u APR-u ili kao DOO.
U našoj zemlji se firma otvara relativno brzo i lako, ali na pitanje kako osnovati firmu ne postoji jedan uopšten i jednostavan odgovor. Zato je bolje da se sa stručnjacima posavetujete kako ne biste učinili neki pogrešan korak koji može kasnije na vaše poslovanje negativno uticati. U ovakvim situacijama dobro će doći i pomoć knjigovodstvene agencije koja već ima iskustva prilikom otvaranja preduzeća. Da bi se pravno lice registrovalo, mora da se obavi niz aktivnosti i postupaka koji su međusobno povezani.
Koje sve pravne forme privrednih subjekata postoje u našoj zemlji?
Za registraciju pravnog lica neophodno je da se prvo odabere pravna forma. Osim preduzetnika postoji i nekoliko pravnih formi privrednih društava. Zakonom o privrednim društvima Republike Srbije definisano je nekoliko pravnih formi privrednih subjekata i razlikuju se:
- preduzetnik;
- DOO – društvo sa ograničenom odgovornošću;
- komanditno društvo;
- akcionarsko društvo;
- ortačko društvo.
Postoje i druge pravne forme poput ogranka stranog pravnog lica, ogranka domaćeg pravnog lica i predstavništva. Međusobno se razlikuju forme privrednih društava , a posebno se ističe da Zakon o privrednim društvima Republike Srbije termin firmu ne prepoznaje iako se ovaj naziv kod nas
svakodnevno upotrebljava.
Preduzetnik i društvo sa ograničenom odgovornošću
Fizičko lice koje je registrovano u Agenciji za privredne registre radi obavljanja delatnosti jeste preduzetnik. Reč je o obliku privrednog društva koje jedno fizičko lice registruje, a cilj osnivanja jeste obavljanje poslovne delatnosti kako bi se sticala dobit ili zarada.
Sva nezaposlena lica mogu da budu preduzetnici. Kao preduzetnik mođe da se registruje i osova koja je zaposlena odnosno osoba koja je u radnom odnosu. U toj situaciji reč je o preduzetniku koji je iz radnog odnosa. Za svu štetu ili obaveze preduzetnik ličnom imovinom odgovara.
Privredno društvo koje ima jednog ili više osnivača i u kome svaki član ima svoj udeo u osnovnom kapitalu društva jeste DOO. Zbir unetih nenovčanih i novčanih uloga osnivača predstavlja osnovni kapital DOO. Osnivači ne moraju da imaju istu visinu uloga, već ulog može da se razlikuje.
Osnovni kapital DOO jeste onaj koji vlasnici udela imaju. To znači da samo jedan član DOO može da bude vlasnik udela, a u osnovnom kapitalu može da bude i više vlasnika udela. Najmanji iznos osnovnog kapitala društva sa ograničenom odgovornošću može da bude 100 dinara.
Do visine svog udela članovi DOO su odgovorni za obaveze preduzeća, tačnije do visine unetog ili uplaćenog uloga u društvo.
Svojom ličnom imovinom osnivači ne odgovaraju za obaveze firme, a srazmerno visini svog udela oni snose rizik. Pritom, članovi društva sa ograničenom odgovornošću mogu svoja prava da ostvare, ali srazmerno svom udelu. Ako dođe do štete ili do zloupotrebe nekog od članova društva, onda članovi postaju za to odgovorni.