Koncept o kojem se poslednjih godina mnogo govori, poznat pod nazivom “smart city” odnosno “pametan grad”, obuhvata tehnologiju koja radi u korist bržeg, lakšeg i boljeg funkcionisanja grada u svakom smislu.
U našoj zemlji ovakvim konceptom se bavi Institut Vlatacom dr Vladimira Cizelja koji je ovakav projekat već plasirao u Taškentu (Uzbekistan), kao i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Luandi (Angola).
Ušteda energije, vremena i novca
Kada se govori o “pametnim gradovima”, ljudima se najpre javlja ideja o video-nadzoru i nadgledanju saobraćaja, te lakšem i rasterećenijem regulisanju parkinga i smanjenju saobraćajnih prekršaja. Da pametan grad nije samo to već i mnogo više, pojasnio nam je dr Vladimir Cizelj, osnivač i direktor jedinog privatnog tehničkog naučnog instituta u Srbiji.
Prema rečima dr Vladimira Cizelja, osnivača razvojnog i istraživačkog Instituta visokih tehnologija Vlatacom, život u “pametnom gradu” bi izgledao mnogo humanije i rentabilnije. Koncept “pametnog grada” bi mogao da reši mnogo toga – ne samo gužve i prekršaje, na šta se ljudi obično fokusiraju, nego i problem zagađenja i uštedu mnogih resursa što bi donelo razne benefite.
Energija bi se koristila efikasnije, a to bi imalo i dugoročne pozitivne efekte po ekonomiju: smanjenjem zagađenja smanjili bi se i troškovi lečenja odnosno socijalni izdaci, utrošak goriva takođe bi bio znatno niži, a osvetljenjem bi se upravljalo po potrebi – ne bi bilo razloga da ulice budu osvetljene maksimalnim svetlom u intervalima kada postoji mala frekventnost pešaka i automobila. Svetlo bi se moglo “dimovati” odnosno intenzitet ulične rasvete bi se mogao smanjiti kada nema automobila i pešaka, a kada se oni pojave – svetlo bi se pojačalo.
Nema prepreka da i Beograd postane “smart city”
Da li bi Beograd mogao da bude “pametan grad” sa infrastrukturom kakvu ima i sa postojećim brojem automobila na ulicama koji je u konstantom porastu? Efikasno korišćenje i povezivanje svih javnih sistema moglo bi se primeniti i u Beogradu, za šta dr Cizelj kaže da ne postoje nikakva ograničenja i da je jedino pitanje postoji li politička volja i da li država i grad žele da se i kod nas primeni koncept “pametnog grada”, te da li će se sprovođenje jednog ovakvog značajnog projekta poveriti domaćim firmama.
ORAO koji nadgleda grad
ORAO (skraćeno od: Observe Recognize Analyze Operate) je platforma koja objedinjuje i nadzor javne bezbednosti i saobraćaja, a obuhvata pametan identifikacioni i analitički video nadzor i prepoznavanje lica, kao i detekciju prekoračenja brzine, područja sa gustim saobraćajem, pametan parking, monitoring i komandu nad semaforima i automatsko prepoznavanje modela, proizvođača vozila, boje i registarskih tablica. Takođe, ima integrisane periferne senzore za vremenske uslove, dim, zagađenje, pokret i CCTV kamere, a centralni monitoring obavlja se preko Komandnog kontrolnog centra.
Spoj nauke i iskustva u sferi bezbednosti
Kada je bezbednost pojedinaca, kompanija, gradova i država u pitanju, Vlatacom ima veliko iskustvo u implementiranim projektima, s obzirom da je ujedno akreditovani institut, proizvođač i integrator sistema u oblastima kao što su sigurnost informaciono‑komunikacione tehnologije, integracija multisenzorskih rešenja, biometrijskih metoda, obrada pametnih signala slika i radio‑talasa.
Zašto su nam potrebni “pametni gradovi”?
S obzirom da je urbanizacija proces koji se nikada neće završiti i da je naseljavanje gradova u stalnom porastu, praktičnija i pametnija rešenja umnogome bi olakšala život građanima. Specijalno mapiranje, deljenje podataka i automatizacija svega što je moguće automatizovati učinilo bi da nam u velikom gradu ne bude “tesno” i naporno već naprotiv, da se živi lakše, isplativije i održivo u svakom smislu.
Gradovi koji su uveli ovakvu praksu, poput Amsterdama, Singapura ili Kopenhagena mogli bi i drugim gradovima poslužiti za primer: od pametnog odnošenja smeća, pametnog biciklističkog sistema, pametnog snabdevanja domaćinstava vodom, preko dostave autonomnim plovilima, punjačima za električna vozila koji su na raspolaganju na mnogo mesta u gradu do otvorene i svima dostupne brze WiFi mreže i sl. Svaki segment gradskog života uređen je uz pomoć deljenja podataka koji su u takvom sistemu posebna moneta, tako da podatak praktično zamenjuje novac.