Da li ste ikada razmišljali o tome na koji način se proizvodi hrana koju jedete? Koliko je to važan deo celokupnog procesa koji započinje na njivi a završava se na vašem tanjiru? Ako je odgovor da, onda verovatno već znate razliku između konvencionalno i organski gajene hrane. A ako mislite da ne znate baš sve ili makar ne dovoljno o tome, onda ćete u ovom tekstu sigurno pronaći neke korisne činjenice o zdravstvenim benefitima svakodnevnog konzumiranja organske hrane.
Organska hrana je…
Ovaj termin se odnosi na način proizvodnje i prerade hrane i podrazumeva da se tokom ovih procesa ne koriste veštačka đubriva i pesticidi za poboljšanje rasta odnosno zaštitu biljaka, aditivi za očuvanje svežine voća, povrća i ostalih proizvoda, ali ni genetski modifikovani organizmi (GMO), hormoni rasta ili antibiotici za životinje. Nulta tolerancija na hemikalije čini organsku hranu posebno zdravom za decu, trudinice i hronične bolesnike ali i za sve one koji žele da se hrane zdravo.
Drugi aspekt organske proizvodnje odnosi se na zdravu životnu sredinu – što je čini dobrom ne samo za nas već i za druge žive organizme na našoj planeti. Farme, na kojima se proizvodi organska hrana, udaljene su od zagađenja (fabrike i auto-putevi), kako bi voće, povrće, žitarice i životinje na njima imali najbolje i najzdravije uslove za rast i razvoj.
Proizvodnja organske hrane koncipirana je tako da bude dobra za sve: bezbednost hrane je na vrhunskom nivou, proizvodnja se odvija po strogo utvrđenim pravilima a dobrobit biljnog i životinjskog sveta je visoko na listi prioriteta za sve poljoprivrednike.
Sertifikat kao potvrda kvaliteta
Hrana proizvedena na registrovanim organskim farmama, označena je posebnim znakom koji potvrđuje da je ona uzgojena u skladu sa pravilima i načelima organske poljoprivrede. Da bi poljoprivrednik stekao pravo da dobije sertifikat o ispunjenosti svih uslova, treba da prođe određeni vremenski period i da budu ispunjeni svi zahtevi predviđeni Zakonom o organskoj proizvodnji.
Nosioci ‘nacionalnog znaka’ su proizvodi koji su prošli kroz proces kontrole od strane nadležnih sertifikacionih organizacija, čiji rad kontroliše Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Kako uz organsku hranu postajemo zdraviji?
Brojna naučna istraživanja tokom godina su pokazala da organski gajene namirnice sadrže veći procenat hranljivih sastojaka. U proseku, količine su veće od 21% kada je gvožđe u pitanju, 27% kada je vitamin C i do čak 29% za magnezijum. Tu se ne završava ovaj niz. Ako pijete organsko mleko ili jedete organski sir unećete čak 50% više omega 3 masnih kiselina nego što ih ima u industrijski proizvedenom mleku.
Organska hrana takođe ne sadrži ni genetski izmenjene sastojke, koji se proizvode u laboratorijskim uslovima, sa ciljem da povećaju otpornost biljaka. Davanjem ovako proizvedenih biljaka, stoci na farmama utiče se negativno i na njihov organizam, što kasnije konzumacijom i mi unosimo u svoj, čime nesvesno stvaramo uslove za pojavu najtežih bolesti.
3 su najvažnija razloga zašto je organska hrana zdravija:
- Nultna tolerancija na pesticide – upotreba pesticida i veštačkih đubriva je potpuno zabranjena u organskoj proizvodnji. Zbog čega su pesticidi loši za nas? Svetska zdravstvena organizacija je proglasila herbicid ‘RoundUp’ izazivačem raka. Naučne studije su pokazale da je ovaj herbicid odgovoran i za deformacije fetusa, probleme povezane sa nervima i disajnim organima. Ovo su dovoljni razlozi da više ne ugrožavamo svoje zdravlje i da ozbiljno shvatimo šta nam naučnici poručuju.
- Ne sadrži antibiotike i sintetičke hormone – ovakve supstance često dugo ostaju u mesu životinja koje svakodnevno konzumiramo i utiču na naš organizam na vrlo negativan način. Unošenjem antibiotika kroz, najčešće živinsko meso, slabimo naš imunitet i činimo ga otpornim na određene vrste lekova. Kada su u pitanju sintetički hormoni, njihov uticaj na naš organizam je višestruk, ali se najčešće poslednjih godina pominju u kontekstu ‘preranog puberteta’ kod dece.
- Više antioksidanasa – organska hrana ne sadrži dodatne hemijske supstance, koje kod konvencionalno gajene hrane menjaju hranljiva svojstva namirnice, tako što dolaze u dodir sa antioksidansima i umanjuju njihove pozitivne efekte na naš organizam. Što je manje hemikalija izmenilo sastav namirnice, to će njeni efekti na naš organizam biti bolji a hranljiva vrednost voća i povrća veća.
Na koji način organska proizvodnja štiti životnu sredinu?
Svakodnevna upotreba hemikalija u konvencionalnoj poljoprivredi šteti životnoj sredini. Ove hemijske supstance utiču na kvalitet zemljišta i vode ali šire i na životinjski svet. Pesticidi i veštačka đubriva su vrlo otporni pa godinama ostaju u zemljištu i utiču na njegovu plodnost. Ukoliko je određeno zemljište, iz sezone u sezonu, tretirano različitim hemikalijama ono tokom vremena gubi na kvalitetu i ne donosi istu količinu prinosa kao ranije.
Upotrebom metoda organske proizvodnje, ovi problemi se smanjuju a životna sredina postaje zdravija. Organska poljoprivreda ima svoju značajnu ulogu i u smanjenju ‘efekta staklene bašte’ tako što ugljenik vezuje za zemljište gde se on gomila i utiče na plodnost. Stručnjaci su utvrdili da se na organskim farmama ugljenik zadržava do 26% više nego na njivama koje koriste konvencionalne metode uzgoja.
Erozija je takođe jedan od većih problema, sa kojima se suočavaju poljoprivrednici poslednjih decenija. Korišćenjem organskih metoda proizvodnje za trećinu se smanjuje erozija i mogućnost urušavanja zemljišta na okolna domaćinstva i ljude, koji se obično nalaze u brdovitim predelima.
Kada pada kiša, svi pesticidi pre ili kasnije, završe u rekama. Opasne hemikalije sa njiva se sa prvim kišama spiraju u reke i druge vodene površine, iz kojih mi pijemo vodu i na taj način direktno utiču na zagađenje.
Budućnost je u sigurnim rukama
Svedoci smo sve većih promena na našoj planeti kada je priroda u pitanju. Čini se da je tek ovog leta veći deo svetske populacije shvatio koliko naša planeta pati i kakav uticaj to može imati na sve nas. Ukoliko se potrudimo i svi zajedno radimo na smanjenju zagađenja, u čemu nam organska poljoprivreda i povratak prirodi mogu pomoći – ima šanse da spasimo šume, vode i sve ono najvrednije što naša planeta ima.
Možda ipak najvrednije od svega što imamo, pored naše životne sredine, je naše zdravlje. Svesni smo toga, ili bar sve više postajemo, da jedno bez drugog ne mogu. Povezanost nezagađene životne sredine, neprskane hrane i zdravih životinja sa našim zdravljem je neraskidiva. Važno je da to uvek imamo na umu i da biramo najkvalitetniju organsku hranu za sebe i svoju porodicu.