Već je odavno poznato da je razvoj moderne tehnologije potpuno promenio način izveštavanja i rada novinara. Dok su nekada vesti putovale po više meseci, sada je potrebno samo nekoliko minuta kako bi se vesti dana sa drugog kontinenta objavile u Srbiji ili bilo gde drugo. Istorijski gledano, moderna tehnologija je još od 19. veka, odnosno od pojave telefona i telegrafa uticala na način rada novinara. Brzo prenošenje vesti dana je uvek bio primarni cilj svih novinskih redakcija, tako da su telefoni značajno olakšali posao novinara.
Sledeća revolucija u novinarskom poslu dogodila se razvojem radija. Iako su u početku bili rezervisani samo za viši društveni sloj, već 20tih godina dvadesetog veka “telefunkeni” su se uselili u domove srednjeg staleža. Program je bio raznovrstan, uglavnom su se puštali koncerti, ali su se u specijalnim informativnim emisijama čitale i vesti dana. Pojava televizije je još jednom iz korena promenila način na koji su se prenosile vesti. Sada su informativne emisije bile praćene slikom i snimcima sa mesta događaja, a svorila se i nova vrsta novinara – reporteri koji rade isključivo na terenu i prate najvažnije vesti dana, kao i TV voditelji. Prilozi koji bi oni snimili bi se emitovali u kratkim informativnim emisijama ili uveče u specijalnim dnevnicima. Gledaoci su tako mogli da saznaju najvažnije vesti dana uz odgovarajući video material. Osim toga, ukoliko bi došlo do neke nepredviđene okolnosti, prirodnih nepogoda, terorističkih napada i sličnih stvari, televizijske stanice bi prilagodile svoj program i uživo emitovale slike sa mesta događaja.
Slikom na drugi kraj planete – oblikovanje vesti dana bez reportera
Svi ovi primeri, dakle javljanje najvažnijih vesti dana telefonom, zatim slanje telegrama ili reportaže sa mesta događaja zahtevale su da medijske kuće, novine ili televizije imaju veoma raširenu mrežu dopisnika. To je svakako bilo nezgodno jer je predstavljalo veliki logistički problem, ali i finansijski izdatak, što bi svakako značilo da male redakcije nisu imale šanse u odnosu na velike medijske kuće koje su imale mnogo veći budžet i prihode. Problem je donekle rešen kada su se formirale velike agencije koje su za određenu mesečnu nadoknadu dozvoljavale preuzimanje video i foto materijala, kao i vesti dana.
U 21. veku se situacija potpuno promenila. Zahvaljujući razvoju interneta i društvenih mreža svet je postao pravo “globalno selo”. To praktično znači da se posao novinara još jednom promenio iz korena. Još devedesetih godina prošlog veka velike medijske kuće su prve kreirale internet portale. Tu bi objavljivali svoje tekstove iz štampanih izdanja, ali i najnovije vesti dana.
Zahvaljujući društvenim mrežama na kojima bi građani postavljali fotografije i snimke određenih događaja novinarima je znatno olakšan posao. Redakcije više nisu morale da šalju reportere u Irak, Avganistan, Meksiko, Venecuelu, London ili Sevilju, već su sa društvenih mreža preuzimale snimke. Ovaj posao im je uveliko olakšala i činjenica da su i same novinske kuće otvorile naloge na društvenim mrežama. To je zapravo bila garancija da su snimci određenog događaja bili autentični i da se nisu prenosile lažne vesti.