Poslednjih godina sve je više reči o zelenim građevinama koje se pokreću na zaštitu životne sredine. Želeli to da priznamo ili ne, u jednom trenutku svi ćemo morati da pratimo čuveni “zeleni pokret”, jer Zemlja jednostavno nije održiva. Što bi značilo da ćemo tokom godina početi da iscrpljujemo određene prirodne resurse koji su nam potrebni kako bismo preživeli. Iz tog razloga zelena gradnja polako uzima maha.
#1 Cor, Miami
Pomalo čudnog izgleda, ova zgrada je visoko energetski efikasna; čudne šupljine na zgradi u obliku mehura sapunice služe kao turbine za vetar (vetrobrani), ali i kao terase za odmor i uživanje.
Zgrada Cor će imati stambeni i komercijalni prostor mešovite namene, integrišući zelene tehnologije, uključujući vetrobrane, fotovoltaične panele i proizvodnju solarne vode.
Eksoskelet stana je hiperefikasna struktura koja pruža toplotnu masu za izolaciju, senku za stanovnike i elemente arhitekture kao što su terase i armature koje podržavaju turbine.
#2 Phipps Conservatory and Botanical Gardens, Pittsburgh
Zelena oaza u sred Pitsburgovog živahnog okruženja Oakland, izgrađena je kako bi se postigla nutla potrošnja neto energije uz pomoć solarnih panela, vetroelektrana i geotermalnih bunara. Ova staklena zgrada ima i svoju baštu na krovu.
Izuzetne cvetne predstave, zapanjujući otvoreni botanički vrtovi, aktivnosti slobodnog prijema za sve uzraste, nagrađivani kafić i jedna od najzelenijih zgrada na svetu.
Dizajnirana da bude najzelenija zgrada na svetu , The Center for Sustainable Landscapes generiše sopstvenu energiju. Prva i jedina zgrada koja ispunjava četiri najveća zelena sertifikata.
#3 Tree House Singapore
Ova zgrada u Singapuru je dospela u Ginisovu knjigu svetskih rekorda kao najveća svetska vertikalna bašta.
Njene četiri kule, svaka po 24 sprata, nalaze se u bujnim listovima koji filtriraju zagađujuće materije i ugljendioksid iz vazduha kako bi smanjili ugljenični otisak stambenog prostora.
Dok zeleni zid uklanja emisiju gasova sa efektom staklene bašte kako bi se smanjila apsorpcija toplote, vrhunski prozori koriste tehnologiju smanjenja toplote, čuvajući kuće tokom dana. Takođe, ima nagnut dizajn koji maksimizira žetvu kišnice, koja se potom usmerava u samodržavni sistem za navodnjavanje pejzaža.
Očekuje se da će različite zelene karakteristike Tree House rezultirati uštedom preko 2.400.000 kWh godišnje i štednjom vode od 30.000 m3 godišnje, odnosno oko 500.000 dolara godišnje.
#4 Palazzo Italia
Ova Italijanska zgrada se bori protiv zagađenja tako što “jede smog”. Zvuči vam previše dobro da bi bilo istinito?
Italijanska kompanija, stvorila je biodinamski cement koji pročišćava vazduh od zagađujućih materija. Celokupnu spoljašnju površinu i deo unutrašnjosti čine biodinamski cementni paneli koji “hvataju” određene zagađujuće materije prisutne u vazduhu i pretvaraju ih u inertne soli, pomažući da se atmosfera pročisti od smoga. Ove pretvorene soli kišom bivaju sprate sa ekterijera zgrade.
Pored eksterijera za prečišćavanje vazduha, ova zgrada ima i fotovoltaični stakleni krov za generisanje sunčeve energije tokom dana.
#5 Zelena Avenija, Beograd (Zemun)
Prateći svetske scenu, ni Srbija ne zaostaje za svetskim metropolama. U Srbiji je u ovom trenutku šest objekata završilo proces, četiri su dobila zlatnu LEED plaketu (Leadership in Energy and Environmental Design).
U Beogradu je u tok izgradnja Stambeno – poslovnog kompleksa “Zelena Avenija” nalazi se u Zemuni, a koncipiran je kao zaokružena celina koja će budućim kupcima ponuditi vrhunski komfor stanovanja u srcu Zemuna.
Cilj je da se pri materijalizaciji objekta, naročita pažnja posveti izboru završnih materijala kako bi se osigurao visok kvalitet življenja u kompleksu, kao i da u potpunosti bude izgrađen u skladu sa važećim propisima za energetsku efikasnost zgrada (energetski pasoš), gde se kao generalni izvođač svih radova, na ovom ekološki odgovornom kompleksu, javlja jedna od vodećih građevinskih kompanija – Konstruktor Konsalting.
Zelena zgrada je praksa stvaranja struktura i korišćenja procesa koji su ekološki odgovorni i čiji su resursi efikasni. U tom smislu, ubuduće kada prođete baš pored ekološki odgovorne zgrade / kompleksa, zanćete da su uloženi veliki napori kako bi se u građevinarstvu pokrenuo pozitivan uticaj na sredinu u kojoj živimo.