Najveća kazna starosti, uz bolest koja retko koga kada ostari ne zadesi, jeste – samoća. Nezavisno od toga da li stara osoba živi sama (razvedena ili je preminuo bračni drug, bez dece je ili su ona daleko ili su prezauzeta I “imaju svoja posla” pa retko svraćaju iako žive u istom gradu) ili u porodičnom okruženju, star čovek, pa još kada je slabo pokretan i bolestan, najveći deo vremena provodi sam i među svoja četriri zida.
Sa svojim mislima i sećanjima, ako ima vremena za njih od bolova, sa svojim bolestima, kajanjima, prebrojavanjem nedosanjanih snova i, kako to obično biva, spoznajom činjenice da je tako malo mislio na sebe, dok je trebalo.
A ne mili joj/mu se dom za stare.
Jer, ima predubeđenja o tom poslednjem odredištu u vidu kolektivnog smeštaja za one o kojima nema ko ili neće niko da brine ili nema penziju dovoljno veliku da pokrije troškove ili je dom daleko pa postoji opasnost od još većeg otuđenja od onih koje bi i dalje da viđaju češće, makar to bilo i pet minuta dnevno ili nedeljno.
Imati nepokretnog ili teško pokretnog bolesnika u kući, za njegovu porodicu nije nimalo lako. Teret nege i brige o bolesnom je u ovoj situaciji na članovima porodice, koji su, em nedovoljno stručni, em i sami imaju previše obaveza i najčešće i ne uspevaju da u potpunosti postignu sve ono što briga o takvim licima podrazumeva.
A kada čovek ostari pa se tome dodaju još i bolesti, pa se oseti usamljenim i možda napuštenim… eto još dodatnih razloga da bude preosetljiv,
nezadovoljan, nesrećan. Ne kaže se uzalud da je star čovek kako dete, jer, kao i malo dete, i on zahteva punu pažnju i brigu i daleko veću posvećenost od one koju su u stanju članovi porodice da mu pruže.
Samoća – uzročnik pada vitalnosti, pa i smrtnosti starih lica
Osobe čije kretanje je iz raznorazličitih razloga onemogućeno trebalo bi da uvek da dobiju maksimalnu negu i pomoć, ali uz to i podršku i društvo.
Smatra se da je samoća, podmukla nuspojava mnogih oboljenja, veliki razlog za pad vitalnosti i uzročnik smrtnosti starih lica. Samoća i nekako neprimetno postane deo života, kada čovek počinje otežanije i slabije da se kreće, manje da se viđa i druži.
Ukoliko se blagovremeno ne reaguje, lako se može desiti da osoba izgubi motivaciju za promenom stanja status kvo, a uz već postojeće stanje koje podrazumeva i to otežano kretanje, ova situacija postaje još teža i komplikovanija.
Iz različitih razloga stari ljudi ređe i teže koriste internet kao vid komunikacije: neukost, oslabljeni vid, bolovi, nepokretnost… tako da i ova mogućnost njima često nije dostupna. I upravo stoga, njima su od neprocenjivog značaja direktni kontakti sa ljudima, razgovor, dodir, spoznaja toga da imaju kome da se obrate, da im je neko na raspolaganju ne samo da im pruži lek i vodu, nego i da mu se požale, povere, pa i pohvale kada imaju čime.
Posvećena nega bolesnika – olakšanje za bolesnika, ali i za članove njegove porodice
U takvim uslovima, jedini izbor i za ostarelu, obolelu osobu, kao i za one koji o njoj brinu – bližu ili dalju porodicu, svejedno, je kućna nega. Stari, bolesni i nemoćni, angažovanjem kućne nege dobijaju redovnu pomoć u onom domenu koja je njima potrebna, brižni potomci i rodbina pomoć u brizi o njima i rasterećenje u smislu da svoju majku, oca, strica ili tetku nisu prepustili sudbini i bespomoćnosti, a oni kojima je to samo obaveza – olakšanje i rasterećenje od te… obaveze.
Posvećena nega bolesnika u kući je u stvari njegovo celovito zbrinjavanje, u skladu s njegovim zdrastvenim stanjem i potrebama, a uz pomoć za to obučenih medicinskih sestara i obuhvata, u zavisnosti od zdravstvenog stanja i porodične situacije:
– Redovnu kontrolu vitalnih funkcija: pulsa, krvnog pritiska, šećera u krvi
– Pomoć oko higijene bolesnika, počevši od kupanja, pranja kose korišćenjem mobilne kadice, zamene pelena i zamene urin kesa… kada su u pitanju nepokretni, preko pomoći oko kupanja i održavanja lične higijene za teže i lakše pokretne, do šetnje po stanu ili napolju, za one koji lagodnije mogu da se kreću
– Pripremu hrane, serviranje hrane i pomoć prilikom njenog uzimqnja ili hranjenje bolesnika
– Brigu o redovnom uzimanju lekova, a po potrebi I njihovu nabavku
– Pomoć pri korišćenju ortopedskih pomagala
– Dodatne usluge potrebne prilikom nege nepokretnih bolesnika
U negu nepokretnih bolesnika spadaju i sledeće usluge:
– Nabavka kućnih potrepština
– Sanitetski transport uz pratnju medicinske sestre , odnosno odvođenje na lekarski pregled ili banjsko lečenje, ali i na neki bitan porodični događaj
– Pranje veša, peglanje veša, pranje posuđa…
– Čuvanje nepokretnih pacijenata, nega i druženje sa njima
Na samom startu, kada se spozna da neko nije u stanju da sam brine o sebi, a članovi porodice nisu u stanju da mu pruže adekvatnu i blagovremenu pomoć, za uspeh kućne nege najvažnije je da upravo oni apsolutno realno procene situaciju bolesnika: u kom domenu je potrebno pružiti mu pomoć, šta oni sami mogu da urade u okviru tih zadataka I, na kraju, za koje usluge valja angažovati stručne medicinske sestre i na koliko vremena dnevno ili nedeljno ih angažovati.
Mnoge porodice mogu, recimo, brinuti o ishrani svojih bolesnih članova, nabavljati lekove, čistiti kuću i peglati i obavljati još niz radnji pa se odluče za angažovanje pomoći samo prilikom održavanja lične higijene nepokretnih bolesnika i davanja lekova I hrane dok su oni odsutni. Druge angažuju stručnu pomoć za ono vreme dok su na poslu, posle čega svu brigu o svom bolesnom članu preuzimaju sami, a opet, neke su prinuđene da angažuju i celodnevnu pomoć.
U svakom slučaju, sngažovanje pomoći i za njih predstavlja veliko olakšanje.