Za formiranje žive ograde najčešće se koriste žbunaste biljke, ali takođe može da se dobije od drvenastih biljaka, pa čak i od nekih vrsta perena. Živa ograda igra značajnu ulogu u dekorisanju i ozelenjavanju dvorišnih površina, ali njena sadnja i uzgajanje imaju i brojne druge benefite.
Na pragu smo proleća, pravo je vreme da počnete da mislite na uređenje svog dvorišta, a tekst pred vama sadrži neke savete za sadnju i orezivanje žive ograde koji vam mogu biti od koristi. Zašto su žbunje i živa ograda dobra opcija za vaše dvorište, kako se sade i orezuju? Pročitajte u nastavku.
Prednosti žive ograde
Sadnja žbunastog bilja i formiranje živih ograda mogu biti odlično rešenje u dekoraciji eksterijera, a osim toga njihovo gajenje ima i niz drugih prednosti.
Živa ograda je najbolja zamena za hladne građevinske materijale, poput betona ili gvožđa. Isto kao i betonske i gvozdene ograde, i njena uloga je odvajanje površina, s tim da živa ograda stvara prijatniji, potpuno prirodan ambijent i kao takva više odgovara ljudskom oku.
Isto tako, ona štiti od nepoželjnih pogleda i zavisno od vrste biljke od koje je formirana, može da predstavlja neprelaznu prepreku za ljude i životinje.
Najzad, živa ograda utiče na poboljšanje mikroklime u vašem vrtu, zadržava sunčevu toplotu, skuplja prašinu i pročišćava vazduh (zbog čega je naročito dobra za sadnju u gradskim dvorištima), a takođe predstavlja i vetrozaštitni pojas.
Kako se sadi živa ograda?
Ako ste se odlučili da počnete da gajite živu ogradu u vašem vrtu, na pravom ste mestu, jer sledi nekoliko važnih informacija o sadnji žive ograde.
Prvo što je važno – odabrati kvalitetne sadnice. Najbolje je da za nabavljanje drveća i žbunja odaberete neki dobar i pouzdan rasadnik, gde kupujete direktno od proizvođača, od kojih ćete dobiti najkorisnije savete za pravilnu sadnju, orezivanje i negu žive ograde.
Živu ogradu možete saditi u proleće ili u jesen, a sadnice proizvedene u kontejnerima mogu se saditi tokom čitave godine. U zavisnosti od toga koju vrstu ste odabrali i koju gustinu žive ograde želite, sadnice možete saditi u jedan, dva ili tri reda. Ipak, imajte na umu da uz pravilnu negu i jednoredna živa ograda može biti toliko gusta i široka kao i ograda u dva reda, a istovremeno zdravija i dužeg životnog veka, jer ima više prostora.
Sadince se stavljaju u rovove duboke 50 cm i široke dvostruko više od prečnika korena biljke. Ukoliko želite da formirate živu ogradu od drvenastih biljaka, preporučena dubina rova je 70 cm.
U slučaju sadnje nižeg žbunja, sadnice se postavljaju na rastojanju od oko 30 cm, kod sadnje žbunja većih dimenzija rastojanje je do 50 cm, dok sadnice drveća treba zasaditi sa najmanjim razmakom od 60 cm. Odmah po završenoj sadnji biljka se zaliva i orezuje.
Orezivanje žive ograde
Orezivanje treba izvoditi tako da se obezbedi dovoljno svetlosti u donjim delovima krošnje, kako bi listovi na celoj biljci mogli da se razvijaju ravnomerno. Prlikom orezivanja važno je izbeći vertikalne ivice, tačnije donja širina ograde treba da bude veća za oko 10 procenata od gornje.
Živa ograda se orezuje u rano proleće, pre kretanja vegetacije, obično krajem februara i početkom marta. Drugo orezivanje treba obaviti sredinom leta.
Imajte na umu da, zavisno od vrste biljaka koje čine živu ogradu, orezivanje u pravilne oblike nekada nije preporučljivo. Odlični efekti mogu se dobiti i slobodno rastućom ogradom, u kojoj se biljke samo proređuju i uklanjanju se njihovi suvi delovi.
Ako je vaša živa ograda stara ili je zapuštena, možete je obnoviti potpunim sasecanjem, gotovo do zemlje, posle čega će se pojaviti novi, mladi izbojci. Šupljine u živoj ogradi možete popraviti sadnjom novih biljaka.
Žbunaste biljke za živu ogradu
Postoji na stotine različitih vrsta i podvrsta biljaka koje se mogu uspešno koristiti za živu ogradu, a mi vam predlažemo žbunaste biljke koje se najčešće koriste i koje daju odlične rezultate.
Šimšir (Buxus sempervirens)
Jedna od najčešće korišćenih biljaka za živu ogradu nesumnjivo je šimšir. Zavisno od podvrste, šimšir može izrasti i do 8 metara visini, odlično podnosi i sunčana i senovita mesta i jako je otporan na gradske uslove.
Lovorvišnja (Laurocerasus officinalis)
Lovor višnja je jako dekorativna i ima više podvrsta. Dostiže visinu od 1 do 3 m, podnosi senovite položaje i karakteristična je po prelepim, dekorativnim cvetovima.
Japanska dunja (Chaenomeles japonica)
Japanska dunja je ranocvetajuća vrsta žbunja koja raste do 1,5 m visine.
Pirakanta (Pyracantha coccinea)
Žbun koji dostiže visinu do 2 m, ima dekorativne cvetove i narandžasto-crvene plodove koji ostaju na granama biljke tokom čitave zime. Poznat je i pod nazivom vatreni trn.
Maklura (Maclura aurantiaca)
Raste do 3 metra visine, odlično podnosi orezivanje i stvara vrlo gust zid od žive ograde.
Pomenućemo samo još neke vrste žbunastog bilja za živu ogradu: Lonicera (Lonicera pileata), Pajasmin (Philadelphus coronarius), Deucija (Deutcia gracillis), Dren (Cornus mas), Lovor (Laurus nobilis), Crna zova (Laurus nobilis), Tisa (Taxus baccata) i mnoge, mnoge druge.
Od drvenastih biljaka odličan izbor su: Klen (Acer campestre), Jorgovan (Syringa chinensis), Evropski ariš (Larix europaea), Smrča (Picea abies) itd.
Sada kada posedujete određeno predznanje, biće vam lakše da donesete odluku o sadnji žive ograde. Održavanje živih ograda nije preterano zahtevno, a dekorativni i drugi pozitivni efekti su više nego očigledni. Zato zasucite rukave, razmislite koja vam sve oprema za baštu treba i nabavite je, pa krenite sa baštovanstvom.
Početak proleća je idealan za ovu vrstu aktivnosti, a korist je dvostruka: em će vam dvorište izgledati lepše, em ćete odabrati jedan od najboljih hobija za sebe.