Gotovo svako od nas poznaje tu jednu osobu koja jednostavno osvoji prostoriju kada u nju uđe. Šarmantna je, dopadljiva, harizmatična i svi ljudi iz njene ili njegove okoline naizgled neizbežno gravitiraju ka toj osobi. To ne mora značiti da je ta osoba najduhovitija ili najpametnija, jednostavno ima „to nešto“. Sa druge strane svi poznajemo i ljude koji su izuzetno duhoviti, inteligentni, pažljivi i dobri, ali su nekako uvek na marginama sopstvenih života. Razlika između ove dve osobe je upravo „to nešto“- samopouzdanje ili nedostatak istog.
Samopouzdanje jeste osobina koja pravi suštinsku razliku između uspešnih ljudi i onih koji nailaze na poteškoće u gotovo svakoj sferi života. Samopouzdanje je upravo ono što i sam naziv kaže- pouzdanje u sebe samog, svoje sposobnosti, veštine i vrednosti. Njegova visina je merilo toga koliko vrednujemo sebe i svoje kvalitete. Ukoliko znamo da se sa samopouzdanjem ne rađamo, već ga učimo od najranijih dana života, onda je jasno da je u pitanju kompleksna kombinacija faktora, ali se na njih može uticati.
Kako stičemo samopouzdanje?
Sa samopouzdanjem se ne rađamo, niti ga nasleđujemo. To je skup osećanja i iskustava koja usvajamo od najranijeg perioda života. Naime, deca stiču samopouzdanje uz pomoć svojih roditelja, pa će na njihovu sliku o sebi samima uticati način na koji se oni prema njima odnose, koliko vrednuju detetova osećanja, iskustva i kvalitete. Kada je ovaj odnos roditelja prema deci pozitivan, ona odrastaju pouzdana u svoje sposobnosti i vrednosti koje imaju kao individue. Samopouzdanje stečeno u detinjstvu umnogome utiče i na to kako zasnivamo socijalne kontakte kao odrasli ljudi, koliko verujemo sebi i svojim sposobnostima.
Kao odrasli ljudi i formirane ličnosti, svoje samopouzdanje možemo svesno podići na nivo koji nam je potreban, i to ćemo najčešće raditi kada se suočavamo sa nama bitnim izazovima. Tako veliki broj ljudi pred bitan poslovni sastanak izgovara pozitivne afirmacije ili sluša omiljenu, energičnu muziku pred izlazak. Ovo tzv. kratkoročno emocionalno samopouzdanje traje dok nam je neophodno, da bi se nakon toga vratilo na nivo sa koga smo počeli. Sa druge strane, dugoročno logičko samopouzdanje je produkt temeljnog rada na podizanju uverenja o sopstvenim kvalitetima, veštinama, znanju i vrednostima, koje nas samim svojim prosustvom čini energičnijima u svakodnevnom životu. To je „ono nešto“ što čini da zračimo samopouzdanjem i da svojom energijom privlačimo jednako energične ljude.
Veće samopouzdanje jednako veća motivacija
Kada imate više samopouzdanja sigurno je da ćete imati i više želje da napredujete u svojim postavljenim ciljevima. Bićete odlučniji u svojim željama i budućim koracima. Ako ste preduzetnik, onda nekada vam prioritet bude i motivacija zaposlenih. Kada uspete svoje zaposlene da motivišete raznim metodama, budite sigurni da će vam oni biti zahvalni na tome, a uzvratiće vam boljim poslovnim rezultatima.
Recimo, možete svojim zaposlenima dati da rade samostalno na nekom bitnom projektu, ako to svako od njih želi. Oni će tada učiniti sve da uspešno postave strategiju i pravilno slede sve korake kako bi na kraju mogali da kažu da su sami izneli taj projekat. Ovakav uspeh će sigurno uticati na njihovo samopouzdanje, pa i na dalju motivaciju. Imaće veće želje i motivacije da se opet upuste u takav neki projekat.
Kako steći ili povratiti samopouzdanje da bismo bili motivisaniji?
„Mislite pozitivne misli“ jeste savet koji najčešće možemo čuti kada se govori o nedostatku samopouzdanja. Ipak, ovaj deo ličnosti je mnogo kompleksniji i zahteva niz povezanih afirmacija koje će nas na kraju jednostavno naterati da budemo najbolja verzija sebe. Za početak, moramo se prihvatiti onakvima kakvi jesmo. Samopouzdani ljudi nisu bez mana, već su ih samo potpuno upoznali i prihvatili kao sastavni deo svoje ličnosti. To ne znači da se greške koje neizbežno pravimo opravdavaju, već da se iz njih uči, kako bi se što ređe ponavljale.
Takođe, bitno je da slavimo svaki uspeh. Kada prestanemo svoja dostignuća da pripisujemo srećnim okolnostima ili zasluzi drugih, već ih prihvatimo kao nešto što smo postigli zahvaljujući ličnim kvalitetima, samopouzdanje raste za buduće izazove. S tim u vezi, samopouzdani ljudi se ne upoređuju sa drugima. Jedina osoba koju se trude da nadmaše jesu oni sami u jučerašnjem danu i sa jučerašnjim znanjem. Ova stalna borba sa samim sobom ne treba biti opterećenje, već motivacija da u svakom trenutku budemo najbolja verzija sebe, i da stalno radimo na razvoju svoje ličnosti.
To znači i da prestanemo da mislimo o tome šta drugi misle o nama, već da se usresredimo na sopstvene ciljeve, kao i na to da budemo motivisaniji u svojim ličnim i profesionalnim ciljevima, što istovremeno znači i usredsređenost na motivaciju zaposlenih. Ovo će često značiti da ciljeve moramo postaviti na realniji način i preispitati našu definiciju uspeha. Najzad, ukoliko sa svim veštinama koje posedujemo ne uspemo da postignemo zamišljene uspehe, za naše samopouzdanje je neophodno da budemo blagi prema sebi. Jedan neuspeh može biti kamen spoticanja za svaki budući pokušaj ili iskustvo iz koga ćemo naučiti i sutra pokušati drugačije. Najzad, samopouzdanje je samo naše, pa su i faktori koji ga određuju samo pod našom kontrolom.