Polne bolesti, ako se ne leče, mogu da budu jako opasne i da uzrokuju još veće zdravstvene probleme.Tako na primer, kondilomi izazvani HPV virusima mogu izazvati rak grlića materice, a nelečena hlamidija za posledicu može imati neplodnost. Ove činjenice su više nego dovoljan razlog da pri seksulanim odnosima koristite zaštitu, ali i da se bolje informišete o najčešćim polno prenosivim bolestima. A koje su to najčešće polno prenosive bolesti – pročitajte u nastavku teksta.
Kondilomi
Kondilomi se najčešća polna bolest kod nas. Prema podacima Ministarstva zdravlja, čak 25% seksualno aktivnih osoba u Srbiji je zaraženo kondilomima, a najčešće se javljaju kod osoba mlađih od 30 godina i obično nisu praćeni bilo kakvim simptomima. Kod osobe koja je inficirana obično nema nikakavih smetnji ili su one toliko blage da ih oboleli i ne primećuje, zbog čega i ne odlazi na lekarski pregled. Ovo je glavni razlog što se infekcija brzo širi među populacijom.
Izazivač kondiloma su HPV virusi (humani papiloma virusi). Neki oblici ovog virusa mogu da budu izuzetno opasni i dovode se u direktnu vezu sa nastankom raka grlića materice. Kondilomi najčešće imaju boju kože ili su svetloružičasti. Imaju oblik sitnih izraslina, slično običnim bradavicama, a u nekim slučajevima i karfiolasti oblik.
HPV virus se prenosi seksualnim kontaktom, zbog čega je veoma važno pri sekusalnim odnosima upotrebljavati kondom. Međutim, i ovde treba biti oprezan, jer u slučaju da se kondilomi nalaze na području polnog organa koji nije pokriven kondomom, infekcija takođe može da se prenese.
Otkrivanje kondiloma je lakše kod muškaraca, kod kojih su promene na polnom organu lako uočljive, tj. očigledne. Sa druge strane, kod osoba ženskog pola, promene nastaju u vagini ili na samom grliću materice, pa se njihovo prisustvo može otkriti tek na ginekološkom pregledu. Upravo to je razlog zašto stručnjaci seksualno aktivnim ženama preporučuju ginekološki pregled najmanje dva puta godišnje. Važno je znati da infekcija HPV virusom može da nastane i u usnoj diplji, u slučaju upražnjavanja oralnog seksa.
U preventivne svrhe mogu se koristiti vakcine cervariks i gardasil (četvorovalentni ili devetovalentni), a kod već obolelih osoba kondilomi se skidaju hemijskim metodama ili hirurškim putem.
Hlamidija
Hlamidija prestavlja najčešću bakterijsku polnu infekciju. Kod osoba muškog pola, bolest se manifestuje pojavom beličastog sekreta iz polnog organa, a može da bude praćena i blagim peckanjem u mokraćnom kanalu. Kod osoba ženskog pola, infekcijom je zahvaćen grlić materice. Bolest se manifestuje pojačanim vaginalnim sekretom, nelagodostima pri mokrenju i bolovima koji se javljaju u donjem delu stomaka. Ipak, u većini slučajeva kod osoba obolelih od hlamidije ne javljaju se nikakvi simptomi, što otežava njeno dijagnostikovanje i lečenje. Jedina pouzdana dijagnostička metoda jesu laboratorijski testovi.
Ukoliko se hlamidija ne leči, javljaju se komplikacije. Najveća posledica nelečene hlamidije jeste neplodonost. S obzirom da je reč o bakterijskoj infekciji, hlamidija se leči antibiotskom terapijom, dok najpouzdaniju prevenciju prestavlja upotreba kondoma pri polnom odnosu.
Gonoreja (triper)
Još jedna česta polna bakterijska infekcija jeste gonoreja, poznata i kao triper. Najočigledniji simptom gonoreje jeste gnojni sekret iz polnog organa muškarca. Simptomi se obično javljaju u periodu od 3 do 7 dana nakon seksualnog čina sa osobom koja je inficirana. Izraženost simptoma kod osoba ženskog pola gotovo i ne postoji, zbog čega žena najčešće i ne zna da je inficirana, a infekciju prenosi svom partneru polnim odnosom bez upotrebe kondoma. Treba napomenuti da se triper prenosi i oralnim seksom.
Ova infekcija se leči antibiotskim lekovima. U slučaju da se zakasni sa terapijom, dolazi do komplikacija, najčešće u vidu upale donjeg genitalnog trakta i steriliteta.
Sifilis
I ovde je reč o bakterijskoj infekciji. Prvi simptomi počinju 21 dan od seksualnog odnosa bez upotrebe kondoma. Simptomi se javljaju u vidu ranica na mestu koje je napadnuto bakterijom, dolazi do uvećanja limfnih žlezda u genitalnoj regiji, a u području prepona nastaju bezbolni čvorići.
Za lečenje sifilisa koristi se antibiotska terapija. Ukoliko se sa lečenjem ne počne ne vreme, bolest ulazi u drugi i treći stadijum, pri čemu bakterija napada ostale organe, što je jako opasno.
Genitalni herpes
Herpes simplex virusi HSV1 i HSV2 su neizlečivi. Kada se osoba jednom inficira, virusi ostaju prisutni u njenom organizmu čitavog života. Nakon nastanka infekcije, u periodu od nekoliko dana do tri nedelje, javalju se plikovi oko usana ili u predelu genitalija, a pored plikova javlja se i niz pratećih simptoma: groznica, osip, bolovi i otečene žlezde.
Plikove treba tretirati toplom slanom vodom i antibiotskim mastima. Nakon desetak dana pravilne terapije plikovi nestaju, ali virus i dalje ostaje u telu zaražene osobe. Na žalost, do sada još uvek nije otkriven način lečenja kojim bi se HSV virus trajno otklonio iz tela.