Znate onaj period kada vam je nos zapušen i grebe vas grlo, ali niste sigurni da li imate prehladu ili grip? Evo kako da razlikujete ova dva stanja.
Početak svake prehlade ili gripa jednako je zamoran za svakog od nas. Grlo počinje da vas grebe, nos da curi ili da se zapušava, a ni glavobolja nije retka pojava. Ipak, da biste započeli terapiju, morate najpre da znate sa čime imate posla.
Prehlada i grip veoma su slični zdravstveni problemi.
Izazivaju ih virusi koji napadaju respiratorne organe i početni simptomi su im gotovo identični. Upravo zbog ovoga je teško razlikovati ih, do te mere da čak i lekari često moraju da odrade brzi bris grla kako bi zapravo znali o čemu se radi.
Ipak, ma koliko bili slični, oni nisu jedno te isto, niti jedno izaziva drugo. Naprotiv, uprkos sličnostima, grip je daleko ozbiljnije stanje od prehlade jer može izazvati komplikacije koje mogu biti kobne po organizam, što sa prehladom nije slučaj.
Šta je prehlada, šta grip?
Za početak, treba znati šta je zapravo prehlada, a šta grip, pre nego što pređemo na to kako razlikovati njihove simptome.
Prehlada je infekcija disajnih organa koja nastaje usled virusa. Ona zahvata samo takozvane gornje disajne puteve, što znači da su pluća ‒ najbitniji respiratorni organ ‒ u ovom slučaju bezbedna.
Iako se u narodu često kaže kako prehlada nije zarazna, to nije tačno. Upravo suprotno ‒ prehlada jeste zarazna i može je preneti i preko stotinu poznatih virusa. Zbog toga se smatra da je ona najčešća zimi, jer vremenski uslovi niske vlažnosti vazduha odgovaraju virusima koji prenose prehladu.
No, to ne znači da se može javiti isključivo u tom periodu. Za prehladu se kaže da vreba preko cele godine. Dobra strana je da je lečenje prehlade manje-više jednostavno, jer se smatra blažom bolešću i virusi koji je izazivaju su laki za lečenje.
Što se tiče gripa, on se takođe definiše kao bolest gornjih disajnih puteva koju izazivaju virusi, ovog puta drugačiji od onih koji izazivaju prehladu. Međutim, ono po čemu se razlikuje od prehlade jeste njegov uticaj na kompletan respiratorni sistem, ali i organizam.
Grip može izazvati različite komplikacije koje mogu ozbiljno ugroziti nečije zdravstveno stanje, pa i dovesti do smrti. Za početak, najčešća komplikacija izazvana gripom jeste zapaljenje pluća, koje, usled neočekivanih mutacija gripa, može često biti fatalno.
Za razliku od prehlade, za grip važi da je sezonsko oboljenje, i najčešće se javlja zimi, odnosno u periodu od jeseni do proleća.
Kako se virusi koji ga izazivaju menjaju iz godine u godinu, tako se menjaju i terapije za njegovo lečenje.
Sličnost između prehlade i gripa leži i u njihovom zaraznosti, s tim da ona kod gripa duže traje. Osoba koja boluje od gripa zarazna je 24 časa pre nego da se manifestuju prvi simptomi i čak do nedelju dana nakon što je bolest izlečena.
Koji su simptomi prehlade i gripa i kako ih razlikovati?
Prvi simptom koji će se javiti i u jednom i u drugom slučaju jeste bol ili grebanje u grlu. Nakon bola u grlu, javiće se različiti simptomi koji ne moraju biti isključivo vezani za prehladu ili grip, ali su češći u jednom slučaju, nego u drugom.
Koji su, dakle, tipični simptomi prehlade?
Ono što će vam ukazati na prehladu jesu simptomi koji se javljaju polako, jer prehladi treba par dana da „zaživi‟ u organizmu. Obratite pažnju na sledeće simptome:
- bol u grlu, grebanje
- zapušen nos i vodeni sekret koji u roku od par dana postaje gušći i menja boju u zeleno
- kašalj, najčešće produktivni
Svi ovi smptomi u slučaju prehlade su blagi i ne bi trebalo da vam zadaju naročite probleme, posebno zbog toga što slabe nakon prva 2-3 dana. U nekim slučajevima može se javiti i malaksalost, blago povišena temperatura, glavobolja ili bolovi u drugim delovima tela, najčešće u mišićima.
Prehlada i njeni simptomi obično ne traju duže od nedelju dana.
Međutim, ukoliko primetite da vas bolest nije prošla nakon tog perioda, postoji mogućnost da se prehlada razvila u bakterijsku infekciju. No, to ne treba da vas plaši ‒ bakterijska reakcija izazvana prehladom lako se leči antibioticima.
Koji su tipični simptomi gripa?
Grip ima praktično sve simptome prehlade, s tim što su u njegovom slučaju simptomi daleko jači i izraženiji. Tako će se, i kod gripa, javiti problem sa bolovima u grlu, zapušenim nosem koji curi i kašljem. No, za razliku od prehlade, bolovi su izraženiji, a kašalj najčešće suv (oblik koji se teže leči od produktivnog).
Dodatni simptomi koji će vam pomoći da prepoznate da se radi o gripu su:
- znatno povišena temperatura praćena groznicom
- ozbiljnije glavobolje, kao i bolovi u mišićima i telu generalno
- umor i malaksalost
- pojačano znojenje
- mučnina i povraćanje
- dijareja (samo kod određenih virusa gripa)
Za razliku od prehlade, simptomi gripa javljaju se brzo i iznenada i zadržavaju se duže a da im pritom intenzitet ne opada. Ipak, u većini slučajeva, uz odgovarajući negu, simptomi slabe nakon okvirno 5-7 dana, dok potpuno nestaju za desetak ili više (ali gotovo nikad preko dve nedelje).
Kako razlikovati prehladu od gripa?
Sve ovo zvuči jednostavno kada se o tome priča, međutim, u praksi je jako teško razlikovati prehladu od gripa, naročito u početku, zbog toga što svako različito reaguje na njih. Samim tim i simptomi će se manifestvati na blago drugačije načine.
Ipak, evo kako da pokušate da odredite da li imate posla sa prehladom ili gripom u samo par koraka.
- Izmerite temperaturu ‒ Povišena temperatura se u slučaju prehlade javlja retko, a i kada se javi, javi se na kratko i obično je blaga. U slučaju gripa, ona se zadržava duže i to konstantno preko 38℃.
- Pratite bolove ‒ Ovo se naročito odnosi na glavobolju i bolove u mišićima. Ukoliko su česti i jaki, sve su šanse da imate posla sa gripom.
- Slušajte svoj nos ‒ Problemi za nazalnim kongestijama, odnosno zapušenim nosem daleko su češće u slučaju prehlade, nego gripa.
- Da li ste iscrpljeni? ‒ Jak osećaj iscrpljenosti, naročito u prvih par dana bolesti, gotovo nepogrešivo ukazuje da je reč o gripu.
- Stezanje u grudima ‒ Iako se javlja i u slučaju prehlade i u slučaju gripa, stezanje i bol u grudima, naročito u toku kašlja nisu izraženi kod prehlade. Ali ukoliko vas muči konstantna nelagoda u grudima, stezanje i bol koji je jak i ne popušta, onda se radi o gripu.
Kada je vreme za ozbiljno lečenje?
Kada kažemo ozbiljno lečenje, mislimo na lekara. Iako je ponekad moguće izlečiti prehladu, pa i grip, kod kuće i bez jakih lekova, treba biti oprezan. Naročito ako se radi o gripu ‒ pre svega zbog toga što možete trpeti ozbiljne posledice neadekvatnog lečenja.
Šta, onda, treba da vas upozori na potencijalne komplikacije i kada se treba javiti lekaru?
Za početak, iako vam disanje može biti otežano u slučaju prehlade ili gripa, onda kada imate većih problema sa disanjem i osećate da vam ponestaje daha, to je upozorenje da se hitno javite lekaru, jer može doći do problema sa plućima.
Isto tako, ukoliko vas muči povišena temperatura praćena groznicom koja traje duže od 2-3 dana, to stanje takođe zahteva ozbiljno lečenje, jer možete biti u opasnosti od bakterijske infekcije.
Jake glavobolje i bolovi, ma koliko bili česta pojava kod gripa, takođe zahtevaju lekove kako biste umanjili bol. I jak bol u grlu koji otežava gutanje može biti znak komplikacija, najčešće streptokoka, pa se i time treba pozabaviti stručno lice. Isto važi i za uporni kašalj, praćen bolom u grudima, jer može biti prvi znak potencijalnog bronhitisa.
Posebno upozorenje
Iako je bolest kao takva nešto što treba kontrolisati i lečiti, prehlada i grip mogu biti opasniji za određene grupe ljudi. S tim u vezi, ljudi koji ne bi trebalo da čekaju sa ozbiljnim lečenjem ovih stanja već kod prve pojave simptoma su:
- trudnice
- bebe i deca do 2 godine
- ljudi stariji od 60 godina
- ljudi koji boluju od kardiovaskularnih bolesti
- ljudi koji imaju problema i istoriju bolesti pluća i respiratornog trakta
- pacijenti koji pate od hroničnih bolesti (alergije, autoimune bolesti, dijabetesa, astme itd.)
- ljudi koji imaju problema sa bubrezima.
Lečenje prehlade i gripa
I prehlada i grip bolesti su koje se leče relativno lako, ali je neophodno delovati brzo i adekvatno. Ipak, i u ovom aspektu postoje sličnosti i razlike između ova dva oboljenja.
Za početak, treba istaći da antibiotici nisu lek kojim treba lečiti ni prehladu ni grip. Ovo je sasvim logično, ako imate u vidu to da ni jedno ni drugo nisu oboljenja izazvana bakterijskim infekcijama, već virusnim. Antibiotici neće biti od naročite pomoći u lečenju virusa, osim ukoliko se prehlada ili grip ne razviju u bakterijsku infekciju.
No, postoji čitav niz medikamenata koji vam mogu pomoći u lečenju ovih oboljenja, naročito prehlade. Trebalo bi da potražite lekove koji će vam ublažiti simptome i pomoći vašem organizmu da se sa njima izbore. To znači da bi vam od pomoći mogli biti antihistaminici, dekongestivi, ali i analgetici, kako biste ublažili bolove.
U slučaju gripa, sve su šanse da će vam biti potrebni neki od antiviralnih lekova, ali je najbolje da se za njih obratite lekaru. Osim što je neophodno da vam terapiju odredi stručno lice, velike su šanse da će vam za dobar deo ovih lekova biti potreban recept.
Ukoliko ste privrženiji prirodnim lekovima, postoji način da se nosite sa prehladom i gripom koristeći i neke prirodne lekove. Na primer, vitamin C, cink, propolis i ehinacea mogu biti od pomoći i u ublažavanju simptoma prehlade i gripa i u lečenju ovih oboljenja.
Takođe, neophodno je da unosite što više tečnosti u organizam, po mogućstvu vodu i biljne čajeve, kako biste izbegli dehidrataciju i podstakli izbacivanje toksina prirodnim putem. Potrudite se i da date sebi oduška, pa ako vas muče ove bolesti, odvojte sebi par dana za odmor kako biste se što pre izlečili, i pritom zaštitili druge ljude od moguće zaraze.
Bolje sprečiti, nego lečiti
Kako prehladu i grip morate odležati ukoliko ste ih već zakačili, preporučujemo vam da na vreme preduzmete sve mere kako biste sprečili da do njih uopšte i dođe.
Dobro je uraditi preventivno dijagnostiku u nekom od centara za kvantnu medicinu koji imaju BICOM aparat.
Prevencija se najpre zasniva na ciljanom jačanju svog imuniteta. Jak imunitet znači da virusi, ali i bakterije, teže obuhvataju organizam, te su tako manje šanse da ćete oboleti od prehlade ili gripa (ali i drugih bolesti). Potrudite se da unosite u organizam sve ono što mu je potrebno kako bi imuni sistem mogao da pravilno funkcioniše.
Još jedan način da se čuvate prehlade i gripa je i higijena, naročito kada se radi o higijeni ruku. Kako svakodnevno dospevamo u kontakt sa različitim mikroorganizmima, a ruke su prvo što će doći u dodir sa nosem i ustima, potrebno je voditi računa o tome da su uvek čiste.
Kako biste se osigurali da ste zaštićeni od gripa, možete se obratiti svojoj zdravstvenoj ustanovi kako biste primili sezonsku vakcinu protiv gripa. Ovo naročito važi sa osobe sa slabijim imunitetom, starije i decu. Ipak, informišite se o dozama koje je potrebno primiti kako bi bile efikasne. Dok je odraslima jedna vakcina sasvim dovoljna, deci će najverovatnije biti potrebne makar dve vakcine u određenom vremenskom razmaku da bi se organizam zaista zaštitio od gripa.
Na kraju, izbegavajte da budete u društvu ljudi koji su zaraženi prehladom ili gripom. Iako je nemoguće (a pritom je i štetno) potpuno se izolovati od virusa, poželjno je da ne dolazite u bliski kontakt sa ljudima koji pate od obih bolesti. Kako je vreme zaraznosti različito kod prehlade i gripa, ali i kod svakog ponaosob, valjalo bi da se klonite pacijenata dok potpuno ne ozdrave.