Primećujete brojne čudne simptome, pogotovo ujutru kada se probudite. Javljaju se bolovi u vratnim mišićima i ramenima, u viličnim zglobovima, primećujete pukotine na zubnoj gleđi, trošenje (abraziju) zuba ili ispale plombe. Dešava se da imate jutarnje glavobolje ili vrlo intenzivne bolove u vilici. Možda niste ni svesni da patite od vrlo neprijatnog poremećaja koji se naziva bruksizam.
U opštoj terminologiji bruksizam se može definisati kao škripanje, odnosno škrgutanje zubima. Ovaj poremećaj može se javiti kod starih i mladih podjednako. Sve češće se javlja kod dece i to najčešće u starosti od 4 – 12 godina. U najvećem broju slučajeva, kod dece, bruksizam spontano nestaje posle 12 godine. Oni koji imaju ovaj poremećaj mogu imati ozbiljnih zdravstvenih problema.
Jako je važno otkriti problem na vreme i započeti lečenje. U lečenju vam može pomoći stomatolog a ponekad je neophodno potražiti pomoć psihologa ili psihijatra. Uzroci za nastanak bruksizma mogu biti različite prirode. Pored psihičkih faktora koji mogu biti uzrok česti su i uzroci stomatološke prirode.
Kada primetite neki od poremećaja ili simptoma koje smo naveli a koji su tipični za bruksizam prvo što treba da uradite je da potražite pomoć stomatologa. Stomatolog će izvršiti detaljan pregled i predložiti adekvatnu terapiju. Stomatolog pristupa definisanju uzroka i otklanjanju štete nastale škrgutanjem i trošenjem zuba. Takođe, stomatolog će vam pomoći da uz pomoć protetičkih pomagala smanjite posledice bruksizma.
Bruksizam izaziva abraziju zuba odnosno trošenje, a usled stiskanja vilice i škrgutanja zuba može doći do ispadanje plombi, lomljenja mostova i krunica. Takođe, mogu se javiti problemi sa žvakanjem hrane usled nedostatka zuba, nepravilan zagrižaj itd. Svi pokreti i aktivnosti tela, pa samim tim i vilice, koji nemaju funkcionalan razlog nazivaju se parafunkcionalnim pokretima- aktivnostima. Bruksizam je svakako parafunkcionalni poremećaj koji pored neprijatnosti koju izaziva vama i ljudima u vašoj bliskoj okolini (bračnom partneru, roditelju, prijatelju…), može negativno uticati i na kvalitet života.
Bruksizam – zašto nastaje i koje vrste postoje
Razlozi za nastanak bruksizma mogu biti različiti. Većina izvora potvrđuje da se ovaj poremećaj odvija uglavnom nesvesno često u snu, tako da ljudi nisu svesni svog problema pa ga teže i otkrivaju. Međutim, u poslednje vreme sve više se priča o njemu. Neki od uzroka za nastanak mogu biti i psihičke prirode. Vezan je za karakteristike ličnosti, emocionalni stres i različite psihiloške poremećaje. Uzroci stvaraju promene u centralnom nervnom sistemu a one se manifestuju noćnim ili dnevnim škrgutanjem zubima, stiskanjem vilice, bez nekog posebnog povoda i razloga.
Dalja istraživanja pokazala su da nedovoljan unos određenih vitamina i minerala može imati za posledicu bruksizam. Najčešće uzrok je nedostatak magnezijuma ali i drugih metala, poput cinka, gvožđa, bakra itd. Lekar vam može kao dodatak terapiji prepisati i određenu vitaminsku suplementaciju koja može da umanji i olakša posledice ovog poremećaja. Uzrok može biti i nepravilan zagrižaj ali i loše napravljena stomatološka pomagala, proteze, mostovi itd…
Kako da prepoznate bruksizam
Bruksizam se može podeliti na noćni i dnevni. Svakako da vi niste svesni onoga što radite u toku sna ali pri otkrivanju vam mogu pomoći osobe koje dele postelju ili sobu sa vama. Takođe, pokazatelj da se nešto dešava u toku sna mogu biti polomljeni i istrošeni zubi, bolovi itd. Neki osnovni simptomi bruksizma su:
- Oštećeni zubi, natečene bolne desni koje neretko i krvare
- Oštećeni biokompatibilni ispuni (plombe)
- Istrošeni zubi
- Pukotine na gleđi zuba
- Glavobolja i bolovi u viličnim zglobovima, najviše ujutru
- Škrgutanje – škripanje zubima, pogotovo noću
- Bolovi u vratu, ramenima ili intenzivni facijalni bolovi
- Povremeno ili često stiskanje vilice u toku dana itd…
Ukoliko stomatolog na osnovu izvršenih pregleda posumnja na bruksizam, on će svakako želeti da obavi informativni razgovor sa ljudima iz vašeg neposrednog okruženja jer oni često primete stvari kojih vi niste svesni. Ove informacije su značajne za dalje rešavanje problema.
Dnevni bruksizam
Dnevni bruksizam je mnogo lakše dijagnostikovati od strane stomatologa i to se obično radi uzimanjem anamneze od pacijenta. Stomatolog će na osnovu vidljivih promena na zubima i na osnovu dobijenih odgovora zaključiti da li je u pitanju dnevni bruksizam. Takođe, moguće je i da sami zaključite na osnovu par osnovnih simptoma da li imate ovaj poremećaj. Neretko su ljudi i svesni da u određenmim momentima škrgutaju zubima i stiskaju vilice što u mnogome olakšava uspostavljanje dijagnoze.
Ukoliko imate običaj da u toku dana stiskate vilicu, škrgućete zubima, grickate olovku ili nokte, podupirete bradu rukom dok čitate ili gledate televizor tako da pravite pritisak donje vilice na gornju, ili imate običaj da prilikom dizanja tereta stiskate vilicu i trljate zubima moglo bi se zaključiti da imate dnevni bruksizam.
Noćni bruksizam
Noćni bruksizam je paranormalna funkcija koju obavljamo u snu, uglavnom nesvesni radnji koje činimo. Da bi se otkrio potrebno je odraditi određena ispitivanja od strane stomatologa koji će na osnovu utvrđenih činjenica ali i svedočenja ljudi iz najbliže okoline zaključiti da li patite od ovog poremećaja. Noćni bruksizam ogleda se u periodičnim ili cikličnim stiskanjima vilice što prouzrokuje zvuk škrgutanja, odnosno škripanja zuba. Može biti vrlo intenzivan i neprijatan pogotovo za vaše okruženje. Ukoliko vas neko od najbližih upozori na ovakve poremećaje potrebno je da se odmah javite stomatologu. Stomatolog vam puno može pomoći u lečenju bruksizma. Korišćenjem interdisciplinarnih metoda lečenja stomatolog je u stanju da reši problem koji imate. Uzroci za nastanak bruksizma su različiti a dijagnostikovanje je prilično kompleksno i zavisi naravno od uzroka.
Obzirom da bruksizam može biti uzrokovan različitim faktorima, na osnovu toga će se prilagođavati i terapija. Razlozi za nastanak bruksizma mogu biti:
- Prevelik unos kofeina, nikotina, alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci u organizam
- Emocionalni stres, strah i anksioznost
- Nezadovoljne i hiperaktivne osobe mogu patiti od bruksizma
- Nedostatak magnezijuma (često i drugih oligolemenata) u organizmu
- Nepravilan zagrižaj može biti uzrok bruksizma
- Unošenje određenih vrsta lekova
- Neurološki poremećaji i promene na mozgu mogu uzrokovati bruksizam
Kako vam stomatolog može pomoći
U zavisnosti od uzroka pristupa se metodama lečenja.. Kao što smo već napomenuli koriste se interdisciplinarne metode koje daju vrlo konkretne rezultate.
Ukoliko je došlo do abrazije, odnosno trošenja zuba usled dugotrajnog škrgutanja stomatolog će započeti nadoknadu i sanaciju oštećenih zuba. To se može vršiti na više načina. Zamenom plombi, odnosno zubnih ispuna ukoliko je došlo do ispadanja. Zatim, saniranje ispucale zubne gleđi, postavljanje novih keramičkih ili metalokeramičkih krunica ukoliko su krunice oštećene. Zamena dotrajalih mostova i izrada različitih protetičkih dentalnih nadoknada.
Ukoliko je u pitanju nepravilan zagrižaj stomatolog vam može uspešno pomoći na više načina. Kada se zaključi da je u pitanju prevremeni kontakt, stomatolog će adekvatno izbrusiti zube (one koje je potrebno brusiti). To se naziva selektivno brušenje i na taj način se zagrižaj ispravlja u potpunosti. Ukoliko je izgubljena visina zagrižaja adekvatnim zubnim nadoknadama stomatolog će upotpuniti nedostatke. Kada su deca u pitanju, obzirom da se kod njih bruksizam u određenom dobu povlači sam, koristi se specijalna vrsta zaštitne folije pogotovo noću kako se zubi ne bi oštetili. Stomatolog će postaviti foliju i edukovati dete i roditelje kako je treba koristiti. Pravilno korišćenje zaštitne folije sprečiće abraziju zuba.
Stomatolog će na osnovu uzetog otiska napraviti tzv. splint. Splint ima ulogu da štiti zubno tkivo, smanji abraziju zuba, zaštiti desni od pritiska, spreči opterećenje na zube i vilicu koje nastaje stiskanjem zuba. Samim tim smanjuju se bolovi u mišlićima vrata, viličnim zglobovima i ostali facijalni bolovi.
Postoji više vrsta splintova i izrađuju se za svakog pacijenta posebno. Prave se od specijalnih materijala, najčešće akrilata i fiksiraju se na gornju vilicu pacijenta. Pacijent nošenjem splinta utiče na stabilizaciju donje vilice i opuštanje opterećenih i zgrčenih mišića. Splint sprečava oštećenje zuba i neprijatno škrgutanje tokom noći. Splint se može nositi i danju kad za to imate vremena, kada ste kod kuće u trenucima odmora. Noću je njegovo nošenje obavezno. Sve vreme nošenja i napredak u toku lečenja bruksizma kontroliše stomatolog.
Terapija takođe može da se vrši i uz pomoć medikamenata koji imaju ulogu da smanje bolove u vilici. Antidepresivi i anksiolitici imaju za cilj da kontrolišu psihičko stanje pacijenta. U zavisnosti od uzroka bruksizam se još može lečiti uz pomoć:
- Fizikalne terapije, terapije ultrazvukom ili električnom stimulacijom
- Opuštanje zglobova uz pomoć injekcije botulin toksina
- Anti stres terapija, psihološka podrška i savetovanje
- Terapija metodom jačanja ponašanja koja ima za cilj da pacijenti postanu svesni svog problema
- Grupna terapija i podrška
Ukoliko sumnjate na bruksizam ili su vam ukućani dali do znanja da škrgućete zubima u toku noći potrebno je da odmah zakažete pregled kod stomatologa. Stomatolog će odraditi potrebne pretrage poput pregleda vilice, zuba i mekih tkiva. Ukoliko postoje dentalne nepravilnosti stomatolog će ih konstatovati i započeti lečenje. Stomatolog će pregledati vaše vilične mišiće i registrovati svaku osetljivost istih. Obaviće informativni razgovor sa vama. Dakle, lečenje bruksizma započinje u stomatološkoj ordinaciji pa ukoliko primetite bilo kakve simptome ne gubite vreme, javite se odmah.