Jedan od čestih problema, kako to ljudi u najvećoj meri posmatraju i prihvataju, naravno, čestih zdravstvenih problema, jeste povišen holesterol, zbog čega se događa jedna česta greška, a to je mišljenje da je holesterol uopšte nešto loše, te da je njegova pojava u organizmu zapravo loša po celokupno zdravlje svakog čoveka.
Međutim, pre nego razgraničite šta je to holesterol, koje vrste postoje, bitno je da znate i da budete sigurni u to holesterol nije nužno nešto loše. Postoje dobar i loš holesterol, a osim toga, postoji i holesterol u krvi, te postoji i holesterol u hrani koju svakodnevno konzumiramo.
Mogli bismo da ga opišemo kao jednu supstancu koja je fizički najsličnija mekanom vosku, a kao takva, ova supstanca je produkt kako ljudskog, tako i životinjskog organizma. No, kako bi vam bilo još jasnije i razumnije, holesterol je zapravo masnoća u krvi, te kao takav predstavlja nezamenljivu supstancu za izgradnju membrana ćelija koje se nalaze u organizmu, te je nezaobilazan u proizvodnji hormona. Upravo ovo ukazuje na to da je holesterol potreban organizmu, da je apsolutno neodvojivi njegov deo, ali se u svemu tome razlikuju dve grupe holesterola, a to su dobar i loš holesterol.
Loš holesterol
Loš holesterol u medicini se zove i označava sa LDL, što je skraćenica engleskog naziva koji u prevodu znači masni protein niske gustine. Međutim, iako se naziva lošim, ovaj holesterol je baš kao i dobar potreban organizmu u određenim količinama, jer učestvuje u razvijanju i održavanju ćelija u organizmu, te tek povećanje nivoa lošeg holesterola dovodi do određenih komplikacija i zdravstvenih problema, te se tek tada uključuje lekarska i pomoć medikamentima. Njegovo nagomilavanje čini da se masnoće skupljaju u kapilarima, arterijama, što utiče na krvni pritisak, tanjenje krvnih sudova, što može dovesti do moždanog ili srčanog udara, kao i nekih drugih bolesti i zdravstvenih komplikacija.
Dobar holesterol
Dobar holesterol se označava HDL, što je takođe skraćenica naziva na engleskom jeziku koja znači masni protein visoke gustine. Razlog što se naziva dobrim holesterolom, jeste to što se on na neki način vezuje za loš holesterol, te da sklanja sa zidova krvnih sudova, čime sprečava njegovo nagomilavanje i stvaranja brojnih komplikacija i zdravstvenih problema. Za razliku od lošeg, višak dobrog holesterola smatra se dobrom stranom organizma. Za povećanje nivoa dobrog holesterola veliku ulogu igra zdrava i pravilna ishrana, ali je u svemu tome potrebno uneti i velike promene u ishrani kako bi se njegov nivo povećao do zadovoljavajućih i još boljih granica.
No, najbitnije jeste to da se održava ravnoteža između dobrog i lošeg holesterola, jer će se i oni na taj način stapati i ostavljati organizam da sasvim normalno i nesmetano funkcioniše, bez bojazni da će doći do određenih oboljenja kao što je asterioskleroza ili do moždanih i srčanih udara.
Svakako, u celoj priči oko holesterola najbitnije je da redovno posećujete svog lekara opšte medicine, koji je upućen u vaše opšte zdravstveno stanje. Redovne kontrole, rađenje rezultata na šestomesečnom ili godišnjem nivou, jeste prevencija koja bi trebalo da vam postane rutina kako ne biste dozvolili gomilanje lošeg holesterola koji vremenom dovodi i do najgorih rezultata i ishoda.
Takođe, najveći mit je da jaja ubijaju holesterolom. Dokazano je da uopšte nije tako i da jaja mogu da se jedu svaki dan.