Širom sveta, kao i u našoj zemlji, periodično se sprovode adekvatna istraživanja u vezi sa tematikom zdravlja zuba kod dece i odraslih. Određeni pokazatelji su zaista poražavajući, tako da je veoma bitno razvijati svet o značaju koje ima blagovremeni odlazak u odabrane stomatološke ordinacije, kao i težiti da to bude preventivna navika i mera.
Ažurno posećivanje zubara za rezultat imaće poboljšanje zdravlja svojih prirodnih zuba, kao i produžetak njihovog veka postojanja i trajanja, a sveukupno blistavog i svežeg osmeha. Mnoga istraživanja sprovedena širom sveta pokazuju da ljudi nemaju adekvatne navike kada su u pitanju zubi, njihovo negovanje i održavanje higijene, kao i da se stomatološke ordinacije ne posećuju redovno i u nedovoljnoj meri.
Stanje u Srbiji – signali za uzbunu
Mnogi podaci do kojih su došla različita istraživanja, pokazuju da je stanje o negovanju zuba u Srbiji zabrinjavajuće. Konkretno, velikih 9,3% odraslih građana nema nijedan svoj zub, što je oko 700.000 stanovnika. Pored toga, svega 8,5% ljudi ima sve zube i ovo je zaista mali procenat stanovništva.
Uz navedeno, stomatološke ordinacije se posećuju retko, jer ove usluge nisu više deo usluga obaveznog zdravstvenog osiguranja koji se obračunava u zaradama zaposlenog, na njegov i teret poslodavca. Usled takvih navika, samo je 16,5% onih koji imaju sve svoje, prirodne zube. Istraživanja od pre nekoliko godina pokazuju da je tek svaki treći stanovnik naveo da je posetio zubara u prethodnih godinu dana.
Svetski podaci takođe su zabrinjavajući
Kada se analiziraju stomatološke ordinacije širom sveta u pogledu navika ljudi, održavanja higijene zuba i prevencije, podaci su prilično alarmantni. U tom pogledu, istraživanja koja je sproveo Eurostat pokazuju da najveći broj prosečnih poseta zubaru tokom godine ima Holandija – svega 2,8%, a zatim Češka i Litvanija sa po 1,6%.
Pored toga, 1,5% prosečnih godišnjih poseta zubaru obavi se u Nemačkoj, Estoniji i Francuskoj. Stomatološke ordinacije u Bugarskoj i Poljskoj posete se prosečno godišnje od 0,9% i u Mađarskoj 0,7%. Najniži procenat poseta imale su Danska, Rumunija i Kipar, i to: 0,5%, zatim 0,4% i 0,1% respektivno.
Koji sve faktori utiču na zdravlje zuba?
Da bi se promenila statistika koja je navedena u prethodnim delovima teksta, bitno je da stomatološke ordinacije budu mesto koje će se aktivnije i dinamičnije posećivati u modernom dobu. Najvažniji faktor zdravlja zuba jesu životne navike, koje se odnose na preterano konzumiranje šećera, gaziranih napitaka i grickalica. U velikoj meri, uticaj ima i genetska predispozicija, što se posebno odnosi na razvoj karijesa i parodontapatije, odnosno bolesti desni.
Nastanak gleđi, gubljenje boja zuba i karijes utiču na slabljene strukture zuba, lakše pucanje i ispadanje. Sve to, može da bude rezultat genetskih uticaja, ali i nezdravih životnih navika. Zbog toga, bitno je da se posete stomatološke ordinacije i ublaži verovatnoća pojave ovih, često bolnih i neprijatnih tegoba.
Savremene stomatološke ordinacije treba da budu mesto koje se aktivno posećuju, bar dva puta godišnje kao preventivna mera i sprečavanje pojave problema sa zubima. Kako su prikazana istraživanja za Srbiju i druge zemlje zaista zabrinjavajuća, vođenje računa o zdravlju zuba odlaskom kod stomatologa je imperativ današnjice.