Sigurno ste nekada ranije čuli za neurologiju, medicinsku disciplinu koja se bavi čitavim nervnim sistemom, njegovim funkcijama i bolestima. Fokus ove grane medicine je upravo centralni nervni sistem, kao i periferni nervi i njihova veza sa mišićima.
Značajan broj ljudi u toku svog života dođe u dodir sa neurologom, a razlozi su različiti. On je lekar koji je specijalizovan za ovu disciplinu i koji leči različita neurološka stanja, autoimune poremećaje, migrene, kao i poremećaje kretanja.
Svaki odlazak kod doktora može biti posebno stresan, pogotovo ukoliko ste navikli na to da se inače osećate zdravo, ali je izuzetno važno da slušamo svoje telo kada se neka promena dogodi, kako bismo mogli da mu pomognemo. Ipak, razloga za strah ne mora da bude kada ste unapred pripremljeni na to šta treba da očekujete u toku samog pregleda na neurologiji.
Kada je potrebno posetiti lekara – uobičajeni simptomi
Ne treba dizati paniku oko potencijalnih problema, ali je važno propratiti učestalost ponavljanja određenih simptoma zbog kojih bi eventualno trebalo da posetite odeljenje neurologije.
Najčešći simptomi uključuju zaboravljanje, gubitak svesti, probleme sa vidom, trnjenje, vertigo. Takođe, drugi simptomi uključuju i stvari poput smetnji čula ukusa i mirisa, teškoće pri gutanju, grčeve u mišićima, bol u vratu ili leđima, glavobolje, kao i probleme sa ravnotežom i koordinacijom.
Šta je poželjno uraditi pre samog pregleda?
Da biste saznali sve potrebne informacije, važno je da unapred na koncizan način zapišete svoje simptome i glavne razloge posete, kako ne biste ništa izostavili. Savet ovde je da ne preispitujete previše ono što osećate, odnosno, da se fokusirate na ono što je glavni problem, bez preteranog pokušavanja da nađete neke druge potencijalne simptome.
Možda bi bilo korisno da vodite dnevnik simptoma neko vreme pre pregleda, gde biste opisivali kada su se pojavljivali, koliko su trajali i kog su inteziteta. Opet, nemojte se previše opterećivati i čekati budno na neko ispoljavanje, već jednostavno zapišite kada osetite nešto.
Naravno, ukoliko ste pre upućivanja na neurologiju išli kod lekara opšte prakse ili nekih drugih specijalista, važno je da ponesete sa sobom izveštaje i rezultate analiza ukoliko ste ih radili.
Pored ovoga, pripremite i spisak svih lekova i vitamina koje uzimate trenutno, kao i alergija koje imate, kako biste uštedeli na vremenu.
Kako izgleda sam pregled na neurologiji?
Ukoliko ste do sada odlučili da je za postojeći problem potrebna neurologija Beograd ima sjajne stručnjake na mnogo različitih lokacija i koji imaju najsavremeniju opremu, pa ukoliko živite u blizini ili ste voljni da putujete za pregled, vrlo lako ih možete naći tamo.
Kada se dođe u ordinaciju, prvo se razgovara sa specijalistom neurologije, kako bi on od pacijenta čuo sve tegobe, kog su inteziteta, kao i koliko dugo traju – dakle, sve ono što ga dovodi do njega. Potom sledi deo pregleda gde se procenjuju psihičke i fizičke funkcije u vidu određenih testova.
Potrebno je da doktor ispita kakve su govorne funkcije, kakvo je pamćenje, kao i osnovne stvari poput vremena i prostora, kako bi uvideo pacijentovo opšte stanje svesti.
Zatim se pregleda sve od pokreta i sluha, preko funkcija i refleksa mišića, što je važno da bi se proverilo da li postoje bilo kakve smetnje ili povrede koje prouzrokuju stanja poput paralize mišića.
Možda će u jednom trenutku čitav proces da izgleda smešno, jer će lekar tražiti da stojite na jednoj nozi, da dodirujete sebi nos, podižete i spuštate koleno, ali je sve to u svrhu proveravanja kakva je koordinacija pokreta.
Dakle, saznali ste da pregled nije invazivan, a nije ni neprijatan, čak može biti i zanimljiv, jer nije tipičan pregled sa stetoskopom, već zahteva veće angažovanje pacijenta, a sve u svrhu proveravanja motoričkih funkcija.
Dalje potrebne analize
Ukoliko je potrebno, na kraju samog pregleda na neurologiji ćete biti upućeni na neke druge analize kako bi se utvrdio izvor problema koji imate. Uglavnom se ta dalja dijagnostika sastoji iz magnetne rezonance, EEG-a, EMNG-a ili ultrazvuka, što zavisi od njegove procene.
Mnogima pomen magnetne rezonance zvuči strašno, ali ona predstavlja jednu od najsavremenijih dijagnostičkih metoda, putem koje se mogu pregledati apsolutno svi delovi tela. Nema štetna dejstva po pacijente, pa se može raditi i više puta.
EEG, odnosno elektroencefalografija služi da se prate elektro aktivnosti u mozgu i takođe je neinvazivna metoda. Sam proces je vrlo jednostavan, a ukoliko se plašite magnetne rezonance zbog boravka u zatvorenom prostoru, za EEG nećete imati taj problem.
Posebne elektrode se stavljaju na glavu, a putem njih se meri moždana aktivnost, odnosno različiti moždani talasi. Uz pomoć ovog procesa se može dijagnostifikovati epilepsija, ali koristi se i za mnoge druge stvari, poput poremećaja spavanja.