Ubrzan tempo života, stalna trka sa vremenom, jurnjava, obaveze, posao i veliki pritisak na poslu često dovode do pojave dugotrajnog stresa. Napetost postaje deo svakodnevnice, ljudi na različite pritiske reaguju drugačije, a kada stanje kulminira, onda može da dođe i do većih rizika po zdravlje.
Stres ne pita za godine
Nažalost, danas se mnogi suočavaju sa različitim emocionalnim problemima. Nisu važne godine, jer moderno vreme ne bira. Pod stresom su mladi, jer ne znaju kako da se snađu u ovom vremenu borbe za profit. Često su suočeni sa brojnim problemima i pritiscima na poslu, a zdravo poslovno okruženje danas je sve ređe. Stariji brinu kako da prehrane porodicu, kako da obezbede sigurni izvor prihoda za starost, a oni najstariji opet brinu kako da prežive od penzije do penzije.
Izgleda da napetost danas nikoga ne zaobilazi. Pitanje je samo ko se kako bori sa stresom, a pošto su ovi emocionalni problem sve prisutniji, ni trudnice nisu pošteđene.
Napetost kod trudnica
Iako se još uvek ne može precizno definisati šta je anksioznost, koliko konstantna napetost doprinosi pojavi anksioznosti, jedno je sigurno, a to je da je ista vrlo česta pojava kod trudnica još kad se pojave prvi simptomi trudnoće. Takozvani izmišljeni strahovi dovode do toga da osoba stalno strepi da će joj se nešto desiti iako ne postoji realna osnova za pojavu neke neprijatne situacije. Tada telo počinje da reaguje tako što rad srca ubrzava, krvni pritisak počinje da raste, a disanje postaje sve brže.
Ono što bi trebalo imati na umu jeste da trudnoća zapravo dovodi do brojnih promena u organizmu. Često se dešava da u drugom stanju žena počinje da se oseća depresivno i anksiozno, jer se u telu dešavaju brojne fiziološke i fizičke promene. Prema istraživanjima stručnjaka, skoro svaka treća žena se tokom trudnoće oseća napeto ili pati od depresije i anksioznosti.
Iako još uvek nije detaljno ispitano zašto se u trudnoći napetost razvija i dovodi do anksioznosti, praksa je pokazala da se anksiozni poremećaji često razvijaju tokom trudnoće. Mada svaka trudnica brine o tome kako će se beba razviti, da li će biti zdrava i hoće li porođaj proteći u najboljem redu, treba imati na umu da se ovakve brige različito manifestuju kod žena. Neke iz preterane brige počinju da razvijaju anksiozne misli, a u takvim situacijama dolazi do reakcija organizma, srce počinje brže da lupa, dlanovi se znoje, krvni pritisak raste i slično.
Disanje kao lek
Da bi se sprečile ove reakcije organizma trebalo bi praktikovati određene vežbe disanja 10 do 15 minuta, jer se uz pomoć njih telo opušta i smiruje. Okružite se ljudima u čijem društvu se lepo osećate, trudite se da uživate u svakom razgovoru, a izbacite iz svakodnevne upotrebe stimulanse koji utiču na pojavu napetosti i doprinose stvaranju anksioznosti. Nikako se ne preporučuje konzumiranje cigareta, a posebno ne alkohola u trudnoći, a takođe bi trebalo iz upotrebe izbaciti kafu i gazirane napitke.